Nemanja se probudio uz zvuk mobilnog telefona koji je vibrirao na stočiću pored kreveta. Bilo je oko dva sata ujutru i bio je iznerviran što ga neko zove i budi u to doba. Pružio je ruku da ga isključi i nastavi da spava, ali je tada na ekranu ugledao Valentinino ime. Od svoje mlađe sestre nije imao poziv skoro 3 godine, tek po koja poruka veoma retko, a sada ga je zvala usred noći. Nešto sigurno nije bilo u redu!
Nemanja se pažljivo povukao od tople, gole butine koja mu je ležala preko polnog organa. Bila je to Olivijina butina – žene sa kojom se viđao poslednjih mesec dana. Srećom, vibracija telefona nju nije probudila Bio je to prvi put da je ova plavuša provela noć kod Nemanje, pa nije želeo da je uznemirava, iako je znao da se sa njegovom sestrom sigurno dešava nešto ozbiljno. Nežno je ustao iz kreveta, potpuno go, i odneo telefon u kupatilo.
„Valentina?“
„Nemanja, izvini … znam da je jako kasno.“ Zvučala je uznemireno, gotovo na ivici suza. „Ali ja nemam koga drugog da pozovem.“
„Hej, polako. Duboko udahni i reci mi šta se dešava?“
Moralo je biti nešto ozbiljno čim je pozvala baš u to doba, nakon toliko vremena. „Mihajlo“, rekla je, a zatim zaćutala. Nemanja je mogao da čuje njeno disanje. Mihajlo je bio Valentinin suprug, čovek koga Nemanja nikada nije gotivio. Bilo je samo pitanje vremena kada će se nešto dogoditi. „Šta se desilo?“, pitao je Nemanja, trudeći se da mu glas ostane miran, iako su se u njemu, na najdubljem, instinktivnom nivou, probudili zaštitnički porivi.
„Razišli smo se. Bilo je… bilo je užasno.” Nemanja nije bio iznenađen, ali ni srećan, iako je činjenica da se ona sklonila od Mihajla zapravo bila dobra vest.
„Bilo je i vreme”, rekao je Nemanja, ne trudeći se da sakrije odbojnost koju je osećao prema njemu. „Ali žao mi je seko. Znam da ti je sigurno teško. Hoćeš li da pričamo o tome?”
„To bi bilo baš lepo… Ali ne preko telefona.”
„Važi, nema problema. Možemo da pričamo o čemu god želiš, gde god. Tu sam za tebe.”
„Pa, stvar je u tome da… ja sam ovde. U gradu.“
„Našem gradu?“
„Da… morala sam pobeći od njega i… došla sam ovde.”
„Gde si?”
„Na autobuskoj stanici. Baš je jezivo u ovo doba.”
„Stižem za deset minuta.”
Valentina je odahnula. „Hvala ti Nemanja. Ne znaš koliko mi ovo znači.”
Nemanja se potrudio da bude što tiši, ali nije gubio vreme; navukao je šorts i majicu kako bi otišao po sestru. Nije ni pokušavao da nađe donji veš jer je žurio, ostavivši plavušu u svom krevetu. Nemanja je zastao na trenutak da pogleda prelepu devojku koju je sada ostavljao samu. Da nije bilo njegove sestre, ne bi mu ni na pamet palo da ostavi tako neverovatno zgodnu devojku samu usred noći.
Tada je shvatio koliko zapravo jedva poznaje Oliviju, iako su izlazili nekoliko puta tokom tih kratkih par nedelja. Između njih je postojao tek začetak emocionalne veze, čak i nakon što je ispunio njeno raskošno telo svojom spermom, u zajedničkom vrhuncu koji ih je oboje ostavio potpuno ošamućene. Ipak, bio je to početak nečega. Barem je tako delovalo, ali želja da stigne do autobuske stanice i pronađe sestru nadjačala je sve ostalo.
**
Kada je Nemanja zaustavio automobil ispred stanice, ugledao je sestru kako sedi sama na klupi puste autobuske stanice. Zaustavio se tačno ispred nje i, pogledavši je, osetio kako mu je dah zastao u grlu. Tamna kosa joj je sada bila kraća, dosezala je tek do ramena, a uprkos napetosti koja se nazirala na njenim klasično lepim crtama lica, i dalje je izgledala kao tinejdžerka. Valentina je napunila trideset godina, a ipak je njeno telo bilo jednako mladoliko kao i njeno lice.
Suknja joj je bila prekratka za putovanje autobusom – kroj koji je samo nagoveštavao zaobljenost njene male, čvrste zadnjice. Bela majica dosezala je tačno do pojasa njene suknje. Bilo je jasno da nije imala vremena da razmišlja o odeći, pobegla je od Mihajla glavom bez obzira. Nemanja je čak u tih par sekundi primetio da ne nosi ni grudnjak, a njene privlačne grudi delovale su jednako čvrsto i lepo oblikovane kao što su bile pre mnogo godina.
Nemanja je duboko udahnuo i izašao iz automobila. Valentina je imala jednu torbu za teretanu pored sebe. Čim joj je prišao zagrlili su se, a ona se istog trena srušila u njegov zagrljaj. Telo joj je nakratko zadrhtalo od jecaja, a njen brat je odlučio da je neće pritiskati pitanjima o tome šta je pošlo po zlu sa Mihajlom, sve dok ona sama ne odluči da o tome progovori. Sve što je sada mogao da učini bilo je da je uteši i pruži joj osećaj sigurnosti – baš kao što je to činio još od njenog rođenja.
Nemanja je bio pet godina stariji od svoje sestre. Ta razlika je bila sasvim dovoljna da spreči preterano rivalstvo tokom odrastanja. Zapravo, Nemanja je uvek bio njen zaštitnik i neko ko ju je uvek podržavao. Održavao je dobru formu, ali je bio svestan da je ostario više od nje. Dok ju je držao u naručju – u trenutku kada se ona nalazila usred životne krize – Nemanja je osećao toplinu i ponos koju godinama nije.
Sam zagrljaj sa njegovom prelepom sestrom učinio je da mu srce zakuca brže. To je probudilo sećanja o kojima nisu govorili godinama… sećanja davno zakopana. Zapitao se čak da li se Valentina uopšte seća. Ali to je bilo tako davno. Neki drugi život.
Dok ju je grlio ispred autobuske stanice, u gluvo doba noći, Nemanja je primetio da njeno telo deluje potpuno isto kao pre deset godina. I dalje vitko, čvrsto i izuzetno zategnuto. Prekinuo je zagrljaj pre nego što je njegovo telo stiglo da reaguje na nju. Ali tada ga je Valentina pogledala slatkim osmehom, koji se postepeno pretvorio u izraz bola, pa se bacila na njega u još čvršći zagrljaj.
Počela je da jeca na njegovim grudima, on ju je ponovo zagrlio i nežno milovao po leđima. „Ne mogu da verujem da si stvarno ovde”, rekla je. „Trebao si mi, i došao si… usred noći. Izvini što sam te probudila.”
„Ne brini za to. Sve je u redu. Znaš da će tvoj brat uvek doći po tebe – bilo kada, bilo gde.”
„Ne bih te ovako uznemiravala, ali nisam znala gde drugo da odem.”
„Bio bih ljut da si pozvala bilo koga drugog. Znaš to seko.”
Njeno jecanje je ubrzo prestalo, čak se i blago nasmejala. „Da. Znam.”
Nemanja je osetio bol svoje sestre, ali istovremeno nije mogao da zanemari osećaj njenih grudi bez grudnjaka – koje su pritiskale njegovo telo kroz dva tanka sloja pamučnih majica. Iako je nedugo pre toga izbacio ogromnu količinu sperme u Olivijinu pičku, Nemanja je osetio toplinu dok se držao uz telo svoje prelepe sestre. Odvojio se od nje, uzeo njen prtljag i stavio ga u prtljažnik, dok je ona ulazila u automobil.
Na putu ka njegovom stanu, Valentina je bratu ispričala o godinama prevara i emocionalnog zlostavljanja koje je proživljavala sa Mihajlom. Ništa od ovoga ga nije nimalo iznenadilo, ali je rekao sestri koliko mu je drago što je konačno prekinula tu vezu. Valentina je znala šta njen brat misli o njenom, uskoro bivšem, suprugu. Tako da nije pominjala nepotrebne detalje. Uostalom, takvi razgovori nisu morali da se vode tokom vožnje kući usred noći.
Nemanja se uhvatio kako, kad god mu se ukaže prilika, baca pogled na sestrine noge. Dok je sedela u kolima, suknja joj se još više podigla, a noge su joj bile jednako vitke i glatke kao pre deset godina. Laknulo mu je kada su konačno ušli u garažu njegove zgrade. Kada su liftom izneli njen prtljag do stana, ušli su unutra, a Nemanja je počeo da šapuće.
„Zašto šapućemo?”, upitala je sestra. A onda joj se na licu pojavio izraz prepoznavanja. „Ouu”, rekla je. „Bata ima društvo.”
„Jebiga…”
„Stvarno mi je žao Nemanja. Nisam htela da ti upropastim veče.”
„Nisi. Opusti se. Sve je u redu. Nešto ozbiljno?”
„Pa, i ne baš”, slegnuo je ramenima. „Ne znam. Prerano je reći.”
„Dovoljno ozbiljno da ostane da prenoći, a?”, zadirkivala ga je.
Nemanja je otišao u svoju spavaću sobu po čaršafe i rezervno ćebe, kako bi Valentina mogla da se smesti kauč. Olivija je i dalje čvrsto spavala. Čaršaf je skliznuo još niže nego kad je izašao iz sobe. Njene grudi, a sada i međunožje, bili su potpuno otkriveni. Pogledao je ka vratima i ugledao sestru kako stoji i zaviruje u sobu. Prišao joj je, sklonio je i tiho zatvorio vrata za sobom, a zatim odveo sestru nazad u dnevnu sobu.
„Svuda voliš da guraš nos a… bezobrazna seka.“
Valentina se osmehnula. „Bezobrazna seka“ je bio nadimak kojim bi je nazivao kada bi napravila neku glupost kad su bili deca. „Izvini, bila sam radoznala… nego, Nemanja, ona izgleda kao da nema ni 25 godina”, rekla je Valentina dok je njen brat sipao vino u dve čaše.
„Pa šta? Kakve to veze ima?”
„Ma ništa. Samo kažem.”
Pružio joj je čašu i seo na kauč. Ona je sela blizu njega i oboje su popili po gutljaj. Konačno je postavio pitanje koje mu se motalo po glavi još otkako ga je pozvala. „Dakle, je li ovo samo privremeni beg? Prilika da malo prodišeš i dođeš sebi? Ili nešto ozbiljnije?”
„Ovaj put je zauvek”, rekla je. „Završila sam sa njim. Morala sam da odem dok je u meni još bilo nečeg od one stare mene.”
Nemanja se primakao bliže i zagrlio je. „Uradila si pravu stvar. Slobodno smatraj ovo svojim domom, koliko god dugo želiš. Imam jednu slobodnu sobu, u njoj mi je komp i neka kao improvizovana kancelarija. Pretvorićemo je u spavaću sobu za tebe.”
„Ne mogu to da tražim od tebe.”
„Ne moraš. Ja ti to nudim. Želim da imaš svoj mir i da možeš da se opustiš.”
„Ohhh Nemanja”, uzdahnula je.
Naslonio se a ona je pošla za njim, naslonivši potiljak na njegovo rame. Prebacila je nogu preko njegove, tako da joj je stopalo visilo s druge strane. Da je neko stajao preko puta njih, njene gaćice bi se potpuno videle. Nemanja je pokušao da ignoriše njene noge. Pokušao je da ignoriše način na koji joj je majica padala preko grudi, otkrivajući delove njenih dojki. Nikada mu nije bilo jasno kako one i dalje tako stoje visoko i čvrsto bez grudnjaka.
Nemanja je psovao sebe jer ju je na taj način posmatrao dok je bila u velikom bolu – telo joj je gledao kao da nikada ranije nije video lepu devojku. Zagrlio ju je i privukao je sebi. Posle nekog vremena, Valentina se malo smirila i u tišini su popili vino. Nemanja je posmatrao njenu glatku kožu, sećajući se svega tako jasno… ali pitao se i dalje – da li je ona možda čak i zaboravila da se to ikada dogodilo? Imalo bi smisla ako je tako nešto potisnula iz svog sećanja.
„Lepo je ponovo se osećati bezbedno“, rekla je konačno. „Nisam se ovako osećala još od…“
„Od kada seko?“
Podigla je lice i nežno ga pogleddala. „Znaš ti dobro od kada.“
Naravno da je znao… tačno je znao na šta njegova sestra misli.
Kraj 1 dela
+ Još uvek nema komentara, budite prvi koji će dati svoje mišljenje
Dodajte svoje mišljenje