POGLAVLJE 1
Nevena je sedela za kuhinjskim stolom, glave zarivene u drhtave ruke, suze su joj se slivale iz očiju, ramena su se nadimala dok su jecaji izlazili iz samog srca njene duše. Posle 18 godina, hiljada svađa i svakakvih sranja, njen brak sa Predragom je bio završen, on je otišao sa mlađom ženom, ostavljajući Nevenu i njihovu ćerku Anđelu da se same snalaze.
Nije bila stvar u tome što je Predrag otišao sa drugom ženom, Nevena nije marila jer je strast davno nestala, već usamljenost koja ju je obuzela kada je otišao. Koliko god Predrag bio bezvredan, bar je bio društvo tokom usamljenih noći na izolovanom malom imanju u predgrađu velikog grada.
Posegnuvši za kutijom maramica, Nevena je obrisala suze i borila se da dovede svoje emocije pod kontrolu. Bilo je vreme da preuzme kontrolu nad svojim životom i odluke su morale biti donete ne samo za nju, već i za Anđelu. Nevena je skoro dva sata razmišljala u sebi i kada joj je odgovor na problem postao jasan u glavi, zbunila se koliko je jednostavan bio. Zabrinuto je pogledala kroz prozor da oceni nivo sunca i procenila da će za par sati moći da pokrene plan.
**
Ilija je kačio svoj šešir kada je čuo telefon u kancelarijei. Mršteći se, podigao je slušalicu: „Halo?“
„Tata, ja sam. Kako si?“
„Nevena, jesi li to ti? Lepo je čuti tvoj glas. Baš sam mislio na tebe i Anđelu. Kako ste vas dve?“
„Bolje smo, hvala ti tata. Ali…“ – zastala je.
„Šta te muči ljubavi moja?“
„Kako nas je Predrag napustio… razmišljala sam i… volela bih da dođem kući“, reče Nevena devojačkim glasom.
„Ohh Nevena, naravno da možeš da dođeš kući. Ovde uvek ima mesta za tebe i moju unuku, nisi ni morala da postavljaš to pitanje.“
Poskočila je od sreće i od olakšanja. „Hvala ti tata! Staviću ovo naše malo imanje na prodaju i krećemo u subotu. Da li želiš nešto da ti donesem iz grada?“
„Sa vas dve ja imam sve što želim. Pripremiću vam sobe. Nataša mi može pomoći s tim. Put je prilično loš kada siđeš sa glavnog puta, zato budite oprezne kada stignete na taj deo. Ako ne budete ovde do zalaska sunca, doći ću da vas tražim.“
„Ne brini tata, bićemo oprezni. Vidimo se u subotu. Volim te.“
„I ja tebe volim.“, rekao je Ilija. „Ćao dušo.“ Veliki osmeh se proširio Ilijinim licem, njegova draga devojčica se vraćala kući nakon što se udala za najbeskorisnijeg kretena na planeti. Nevena i Anđela će vratiti život usamljenom imanju koje je izgrađeno u sred ničega. Bila je to prava farma ogromnih dimenzija, skoro kao malo posebno selo. Farmom su upravljali Ilija i šest veoma iskusnih stočara i poljoprivrednika, kao i Nataša.
Nataša je bila ćerka nekadašnjeg glavnog kuvara na imanju koji je imao aferu sa njenom majkom kućepaziteljkom. Kada je majka umrla, Nataša je preuzela njenu ulogu domaćice. Nataša se osmehnula Iliji dok je ulazio u kuhinju sa svojim savršenim redom jakih belih zuba, koji su zajedno sa dubokim smeđim očima bili značajne karakteristike njihove loze iz srca Šumadije.
„Večera samo što nije, gospodine. Napravila sam srneći gulaš. Sedite, doneću vam pivo iz frižidera.“ Ilija je posmatrao kako Natašina vitka figura prelazi ogromnu seosku kuhinju i uzima ledeno hladno pivo iz frižidera, njeno telo je izgledalo zrelo i čvrsto ispod majice, kecelje i izbledelog šortsa koji je nosila. Otvorivši poklopac sa piva, stavila ga je ispred njega i nežno poljubila Iliju u čelo. „Izgledaš umorno, gospodine Ilija. Večerajte i pravo u krevet, svratiću da vam poželim laku noć.“
Nataša se mnogo brinula za Iliju. Bio je usamljen i previše je radio otkako mu je žena umrla, a nije video ćerku skoro dve godine. Imala je slabost prema grubom, žilavom šumadincu i volela ga je kao ćerka. Na kraju krajeva, on je bio jedini stalni muškarac u njenom životu otkako se rodila. Ilija joj je čak i ispunio želju koju je imala, a to je da skine nevinost. Desilo se to pre nekoliko godina.
Bila je devica a ulazak u svet odraslih želela je da učini sa jedinim muškarcem kojem je verovala. Skinuo joj je nevinost nežno sa puno ljubavi. Iako je znala da ga nikada neće moći imati samo za sebe, bila je zahvalna na vremenu koje su provodili zajedno. Nataša je razvila polu romantičnu vezu sa jednim radnika, ali to je nije sprečavalo da povremeno uđe u Ilijin krevet gde je pružala utehu i olakšanje usamljenom muškarcu. To je planirala da učini i večeras.
POGLAVLJE 2
Sunce je zašlo a Ilija je zabrinuto koračao po daskama verande posmatrajući pravac iz kojeg će doći auto. Baš kada je odlučio da je vreme da krene u potragu, ugledao je odraz svetla kako dopiru preko horizonta. Nevenin terenac zaustavio se ispred kuće u vrtlogu prašine. „Tata, ohh tata, toliko si mi nedostajao. Tako je lepo vratiti se kući“, uzviknu Nevena, obgrlivši oca oko vrata.
Ilija ne bi to priznao, ali u njegovim očima su bile suze sreće i bio je zahvalan što je šumadijska noć sakrila tu istinu od njegove ćerke. Zgnječivši je svojim „medveđim“ rukama, poljubio je Nevenu u čelo: „Bože dragi hvala ti. Divno je što si se vratila kući, dušo. Gde je Anđela?“, upitao je.
Nevena se zakikotala: „Čvrsto spava. Uspela je da ostane budna sve dok nismo skrenuli sa glavnog puta, a onda se ugasila kao svetlost.“
„Ahh duša naša. Hajde, uđi u kuću. Ja ću da unesem svoju unuku. Nataša je spremila divnu večeru, mora da umireš od gladi.“
Ilija je otvorio vrata auta i zanemeo. Anđela je mnogo porasla otkako ju je poslednji put video. Onaj nevini izgled koji je imala pre nekoliko godina je nestao i zamenjen je zrelom mladalačkom zategnutom figurom.Podigao ju je u svoje snažne ruke. Anđela se promeškala u njegovom naručju, „Zdravo deda“, rekla je pospano i ušuškala glavu u njegovu toplinu, zadovoljna što je nošena kao beba u kuću.
**
Kada se Nevena probudila sledećeg jutra, bila je iznenađena kada je zatekla oca u kuhinji. „Otkud ti tata, mislila sam da si odavno otišao?“
„Dobro jutro dušo. Ne, odmaram malo od napornih poslova. Nataša je otišla do grada na nekoliko dana, ovo je malo sporiji deo godine na farmi, radnici mogu da obave sve bez mene. Prosto želim da provedem malo vremena sa tobom i Anđelom. Gde je ona, uzgred?“
„Budna je, upravo se tušira. I tata, nemoj je sramotiti kao što si mene sramotio kada sam bila njenih godina, malo je osetljivija od mene. Pijemo kafu?“
Njihove šolje su bile skoro prazne kada je Anđela ušla u prostoriju. Puna života i dobre volje od najboljeg sna ikada. Nestrpljivo je potrčala do Ilije i bacila mu ruke oko vrata, obasipajući mu lice poljupcima. „Tako mi je drago što te ponovo vidim! Vidi ga mama, ne izgleda ni dana starije.“ Uz malo muke, ona se spustila na njegovo koleno i čvrsto se privila uz deku.
Iz nekih razloga koje Nevena nije mogla sebi da objasni, odjednom je osetila veliku ljubomoru prema svojoj ćerki. Nevena se setila vremena kada je bila mlađa i sedela na kolenu i u krilu svog tate; sećala se topline i osećaja sigurnosti dok ju je držao u naručju. Mirisa farme koji se lepio za njegovu radnu odeću. Sećala se i njegovog drugog mirisa, svežeg posle tuširanja koji se lepio za njegovo telo.
Lagano se osmehnula u sebi, sećajući se tih srećnih uspomena i s ljubavlju je posmatrala kako joj se ćerka mazi sa njim. Ljubomora je prešla u ponos. Nevenin osmeh je, međutim, nestao kada je odjednom shvatila da je pecka među nogama dok je gledala kako se grle. Izvinivši se, uputila se ka kupatilu i sela na WC šolju. Telo joj je drhtalo od uzbuđenja koje ju je spontano i iznenada preplavilo.
Dugo je sedela i pitala se šta je izazvalo te osećaje i te čudne misli? Njena ćerka je sedela u krilu njenog oca, ništa problematično u tome. Nevena je stala na oslabljene noge i nakon razmišljanja i analiziranja svojih osećanja i emocija, ona je konačno došla do zaključka koji ju je šokirao do srži. Volela je svog tatu, oduvek ga je volela, ali ne na način na koji bi ćerka trebalo da voli svog oca. Otišla je u sobu, legla na krevet i zatvorila oči.
Vratila se u vreme kada je bila mlada tinejdžerka. Setila se uzbuđenja koje je imala u stomaku dok je na istom tom seoskom imanju sanjala o nekom zgodnom princu koji je osvaja i radi stvari sa njom koje su bile zabranjene. Te potisnute uspomene sada su joj se vraćale… posebno jer zgodni princ nije bio tamo neki misteriozni muškarac. Ne… princ je uvek imao lice njenog tate. Otvorila je oči i primetila da je oblivaju vrelina i crvenilo. Disanje joj se ubrzalo.
Shvatila je da je potisnula te emocije davnih dana ali istina je bila jasna – ona je volela svog tatu na način na koji ne bi trebalo. Peckanje se povećavalo ali je rekla sebi da će se potruditi da odagna te misli koje je svesno potisnula. Nije želela da se vraća tome… ali sada, ponovo u porodičnoj kući u blizini njenog „princa“ to je bilo veoma teško. Zapravo – nemoguće!
Tokom narednih nekoliko dana, čvor želje se sve više stezao u Neveninom stomaku. Počela je čak i da masturbira, nešto što nije radila mesecima, nešto o čemu nije ni razmišljala. Nije mogla da misli ni na šta drugo čak ni tokom poslova koji su joj bili dodeljeni da bi je zaokupili tokom dana. Nesvesno, ona je počela da se menja, kako u ponašanju i oblačenju, tako i u pristupu prema svom ocu.
Kraj 1 dela
+ Još uvek nema komentara, budite prvi koji će dati svoje mišljenje
Dodajte svoje mišljenje