Dve Majke – Dva Sina 1/2

Danijela nije volela te regionalne poslovne konferencije, ali članstvo u profesionalnom udruženju činilo je njeno prisustvo gotovo obaveznim. Ali praktično nikada nije ostvarila korisne kontakte na njima. Predavanja i seminari su joj retko pomogli da se sa nekim poveže i da se upozna sa novim i zanimljivim istraživačkim nalazima, a društvene koristi od druženja sa drugima koji su imali slične titule na svojim vizit kartama bile su precenjene.

Ali evo je još jedne godine, u još jednoj klasičnoj crnoj haljini koja je dovoljno pokazivala njene zrele obline da privuče pažnju muškaraca koji su konferencije tretirali kao odmor od svojih dosadnih žena. Stajala je na ivici bučne gomile u jednoj hotelskoj sali za sastanke, pila je osrednje belo vino i pretvarala se da sluša muškarca u loše krojenom smokingu koji je, prilično neprijatno, pokušavao da je zadivi svojim znanjem.

On je pričao i pričao, ne praveći pauze kako bi i ona mogla nešto reći. Samo je klimala glavom i pijuckala vino. Vizit karta koju mu je predala, u nadi da će okončati njihov jednostrani razgovor pre nego što se onesvesti od čiste dosade, potvrđivala je njenu akreditaciju kliničkog psihologa.

Poslušno je prihvatila i njegovu vizit kartu, gurnuvši je u tašnu bez i da ju je pogledala. Čovek je konačno shvatio da gubi vreme. Neljubazno se izvinio i otišao u potragu za nekom drugom atraktivnom ženom na kojoj bi isprobao svoju magiju.

Danijela je popila piće i već je snimala improvizovani šank kako bi uzela još jedno. Probijala se kroz gomilu, pretvarajući se da ne primećuje ne baš slučajne dodire ruku i drugih delova tela o njeno telo. Nekoliko njih je imalo veoma dobre ruke i samouverene dodire, primetila je. Njen mobilni telefon je zavibrirao dovoljno jako da je mogla da ga oseti. Tada je zastala da se javi, stavivši ruku preko uha pokušavajući da blokira buku gomile.

„Halo? … O, zdravo, dušo! Da, usred sam bučne gomile ljudi… izvini zbog… da dragi, i ti meni nedostaješ… Da si ovde, bila bih gore u sobi sa tobom umesto ovde u ovoj ludoj gomili… Da, naravno da nosim onu crnu sa prorezom sa strane… Znam ljubavi da ti se sviđa… ponovo ću je obući za tebe kada se vratim…“ Stavila je ruku oko usta pre nego je šapnula: „Misli na mene kasnije kada ga budeš drkao… laku noć dušo… volim te… Ćao.“

Danijela je konačno stigla do šanka i natočila gorivo u vidu jeftinog belog vina. Potom se uputila ka tihom uglu gde je mogla da bude relativno sama, ali iznenada se sudarila sa drugom ženom koja je žurila da stigne do šanka od kog je Danijela žurila da se udalji.

„Joj izvini, uopšte te nisam videla.“ – rekla je žena.

„Ma nisi ti kriva, ova gužva je nepodnošljiva.“ – dodala je Danijela.

Srećom, nijedno piće nije prosuto. U tih par sekundi tokom kojih su se izvinile jedna drugoj, nešto kod te žene je privuklo Danijelinu pažnju. Ona nije imala pojma zašto bi baš ova žena trebalo da bude neko koga bi trebalo da upozna, ali je verovala u intuiciju i znala je da ne bi smela da ignoriše ovakve slučajne trenutke. Slučajnost/spontanost je bila Danijelina omiljena reč.

Osmehnula se ženi, prebacujući čašu iz desne u levu ruku kako bi se mogle rukovati. Njeno interesovanje za ovu nepoznatu ženu nije kao kod muškarca u potrazi za parenjem, ali je svakako primetila blistave oči, šarmantan osmeh, negovanu figuru i osećaj klasične elegancije u njenoj odeći koja se slagala sa njenom.

„Zaista lepa haljina, ako smem da primetim.“ – rekla je Danijela.

„Uzvraćam… tvoja je zaista božanstvena. Ja sam Helena inače.“

Danijeli se ova odmerena dama odmah dopala. „Helena, hajde da ti uzmemo piće i malo se izdvojimo, deluje mi kao da će me ugušiti ova silna masa.“

Čim su otišle u manje buran deo konferencijske sale, krenuli su razgovori i upoznavanje. Imale su toliko toga zajedničkog da je Danijeli sve to delovalo pomalo čudno, iako je intuitivno pretpostavila tako nešto kada je prvi put videla Helenu. Obe su bile u psihologiji, obe su bile razvedene, obe majke sinu koji još uvek živi kod kuće dok studira, i obe su bile oduševljene što su pronašle oazu prijateljstva u pustoši neiskrenosti koja ih je okruživala.

Deset minuta kasnije, zajedno su napustile prepunu salu za sastanke. Čovek u užasnom smokingu, koji je ranije bezuspešno pokušao da pokupi Danijelu, video ih je kako odlaze i osetio je nalet olakšanja saznavši da je njegov neuspeh sa Danijelom očigledno posledica činjenice da je kučka bila prokleta lezbejka. Pogrešio je u vezi Danijele, ali je veći deo svog života pogrešno procenjivao žene.

* * * * *

Danijela i Helena su pronašle mali sto u hotelskom restoranu. Sedele su, razgovarale, smejale se i naizmenično davale znak konobarici da donese još vina. Pričale su o filmovima koje su gledale, restoranima u kojima su bile, knjigama koje su čitale, odeći i izazovima odgajanja sinova. Danijela je shvatila da je prošlo previše vremena otkako je poslednji put vodila zabavan razgovor o „ženskim“ stvarima sa nekim.

Njihov razgovor je bio lagan, opušten i divno utešan za obe žene. Osećale su se potpuno opušteno i veoma prijatno jedna sa drugom, gotovo kao da se poznaju godinama. Kada bi im se ruke slučajno dodirnule na ploči stola, ili bi im se noge slučajno dotakle ispod stola, kontakt je bio čudno uzbudljiv iako nijedna nije svesno osećala nikakvu romantičnu ili seksualnu vezu sa drugom. Osećalo se čudno, ali i čudno lepo.

Helinin mobilni telefon je odjeknuo svojom muzičkom frazom. Ona je izvadila telefon iz tašnice i, nakon što je bacila pogled, rekla Danijeli da je to poziv koji mora da primi. „Zdravo dušo. Da, dobro sam… Trebalo bi da krenem odavde sutra popodne, tako da se vidimo sutra uveče… I ja tebe volim… Poljubac… Ćao.“

Danijela nije želela da sluša ali naravno da je sve čula jer je sedela blizu nje. „Moj sin“, objasnila je Helena, kao da je bilo potrebno neko objašnjenje. „Kod drugara je, gledaju filmove. Voli da se javi i da pita da li sam dobro.“

„To je veoma lepo. Moj je mene takođe zvao“, rekla je Danijela. „Ne znam kako preživljavaju bez nas“, dodala je uz smeh.

„Pa ne znam za tvog ali moj veoma teško kada je bez mene“, rekla je Helena.

„Znam na šta misliš Helena. Apsolutno je isto i ko mene.“

Helena je uzela veliki gutljaj vina i šapnula: „Sumnjam baš da je isto… Hvala bogu da se bavim čime se bavim… ponekad mi je zaista potrebna ta stručna obuka i znanje psihologije da mi pomogne da se nosim sa stvarima kod kuće.“ Usledila je kratka pauza pre nego što je nastavila. „Moj sin je vezan za mene više nego što je zdravo.“

Danijela je gledala Helenu u oči ceo minut pre nego što je progovorila. „Sada sam već prilično sigurna da sto posto znam o čemu pričaš. Isto je sa mnom i sa mojim sinom.“

Helena se zamislila. „Možda sam previše popila, ali … Uroš – tako se zove moj sin – je mnogo, hm, mnogo bliži meni nego što je ikada bio moj bivši. Zato, izvini ako zvučim bezobrazno, ali sumnjam da je tvoja kućna situacija išta slična mojoj.“

„Nisi bezobrazna, samo ti je teško da uopšte pomisliš da neko proživljava isto ono što i ti. Dugo sam u ovom poslu, kao i ti. Ja umem da pročitam situacije a moja situacija je veoma slična tvojoj“, rekla je Danijela. „Dakle želela si da imaš seks sa svojim sinom?“ Helena je široko otvorenih očiju zurila u svoju novu prijateljicu. „Pa da… i ja sam to želela. Zapravo…“ Njen glas se utišao dok je razmišljala da li završi svoju misao.

„Već si spavala sa svojim sinom???“ Danijela je klimnula glavom. „O Bože“, tiho je rekla Helena. „A mislila sam da sam jedina koja…“

„Slušaj, da ne moram rano da ustanem da bih učestvovala na panelu sutra ujutru, ostala bih sa tobom i pričala o tome celu noć“, rekla je Danijela. „Neverovatno, zar ne?“

„Ja… ja… Nikada nisam mislila da ću upoznati nekoga ko razume ova osećanja kao ja.“

Razmenile su vizit karte, nakon što su na poleđini napisale svoje lične brojeve telefona i napustile restoran da bi otišle u svoje sobe. Helena je toplo zagrlila Danijelu i poljubila je u obraz dok su se rastajale, a Danijela joj je uzvratila.

„Reći ću ti još jednu tajnu Danijela“, šapnula je Helena. „U početku sam mrzela sebe, ali … ja volim ono što Uroš i ja radimo. Ono što imamo.“

„Draga moja, nisi ni morala to da mi kažeš“, šapnula je Danijela. „Već sam to znala. To se jasno oseti. Uostalom, i ja sam deo toga, sećaš se? I ja volim ono što Stefan i ja radimo.“

Osetile su onu vrstu srodstva i povezivanja koja dolazi iz neobičnog zajedničkog iskustva. Danijela i Helena su završile poslovne obaveze sledećeg dana i krenule kući, sigurne da će se u narednim nedeljama obavezno čuti. Čak je bilo moguće da razviju dugoročno prijateljstvo zasnovano na onom delu njihovih života koji bi zauvek morao da ostane njihova zajednička tajna.

* * * * *

Nakon nekoliko dana, Danijela je primila mejl od svoje novopronađene prijateljice: „Draga moja Danijela, ne možeš ni da zamisliš koliko cenim ono što si učinila za mene prošle nedelje. Dala si mi način da sa ponosom i samopouzdanjem pogledam na sebe, i na Uroša, i na intimnost koju delimo. Sinoć, dok smo ležali u zagrljaju nakon sjajnog seksa, rekla sam za tebe. Pitao me je kako izgledaš i šta nosiš (znaš kako muškarci vole da nas svedu na porno fotografije u svojim mislima).

Iznenadila sam se što sam mogla prilično lako da te opišem, i prilično nestašno nisam izostavila nijedan od stimulativnih detalja za koje znam da je želeo da čuje. Izgleda da je taj slatki crni komad odeće koji si nosila i divno stvorenje zavodljivo u njemu ostavilo utisak na mene, a moj opis je imao prilično veliki uticaj na mog sina. Uroš me je čak pitao da li sam pokušala da te poljubim kada smo se poželele laku noć jedna drugoj! Možeš li da veruješ? Bila sam šokirana njegovim pitanjem.

Ali kada sam sebi postavila isto pitanje, nisam imala dobar odgovor na njega. Ti si prelepa i seksualno upečatljiva žena Danijela, i mogu da razumem Uroša kada kaže da bi, da je bio u mojoj poziciji te noći, jedan od naših kreveta ostao prazan. Inače, on je zgodan i sjajan momak. Volela bi da ga upoznaš jednog dana. Zar ne obožavaš stalno napaljene mladiće? LOL. Sa ljubavlju, Helena.“

Helena nije morala dugo da čeka na odgovor svoje prijateljice: „Draga moja Helena, upravo sam ponovo pročitala tvoju poruku.. po četvrti put. Mogla sam i sama da ga napišem. Od trenutka kada me je Stefan pitao kako je prošla konferencija, pričam o tebi kao da si jedina stvar vredna pomena tokom nedelje. Gle čuda – i jesi! Prilično sam sigurna da bi, da se bilo koja od nas usudila da te noći stavi vrh jezika između usana druge, Uroševa fantazija o nama dvema koje delimo krevet mogla postati stvarnost.

Ne sumnjam da je Uroš divan muškarac i partner. Ali verujem da bi ti Stefan bio podjednako zabavan i sve što bi mogla poželeti od mladog napaljenog nezasitog jebača. Kada sam te opisala rekao mi je da bi rado voleo to da ti dokaže. Drkao je pored mene dok sam čitala tvoju poruku. Bio je tako tvrd… obožavam njegov kurac LoL.

Želim uskoro ponovo da razgovaram sa tobom Helena, uživo. Rezervisala sam sto za dvoje u sredu u onom divnom italijanskom restoranu o kome sam ti pričala. Onaj blizu moje kancelarije. Tačno u podne. Izvini ako je ovo iznenada, praktično te nisam ni pitala da li si slobodna. Ipak, nadam se da ćeš želeti i da ćeš pronaći način da mi se pridružiš. Sa ljubavlju, Danijela.“

Kraj 1 dela