„Voliš kada te zovem „tatica“? 1. Deo

Stajao je pored božićne jelke gledajući svoju prelepu ćerku Danijelu dok je razgovarala sa jednom od svojih prijateljica. Bila je preslikana kopija svoje pokojne majke i ponekad, kao u tom trenutku, toliko mu je nedostajala Karolina, njegova voljena draga. „Prelepa je…“ – čim mu je ta misao ispunila um, Danijela se brzo okrenula ka njemu.

Tada se ponadao da Danijela ipak nije potpuno kao njena mama jer ona je mogla da mu čita misli kao da mu je u glavi. Danijela je posmatrala svog tatu, Aleksandra, par metara od nje, i mogla je da oseti njegove tamne oči na sebi. „Jadni moj tata, izgleda tako izgubljeno bez mame pored sebe. A vozio je toliko dugo samo da bi me video i usrećio“, pomislila je dok je tuga prožimala njeno voljeno srce, videći njegove oči kako lutaju po njenom telu od glave do noge.

„Odmah se vraćam“, rekla je prijateljici koja je brbljala o tome kako joj je božićni bonus tako mali. Usput je zgrabila flašu vina, dve čaše i prošetala kroz dnevnu sobu do svog oca – ljubavi svog života. „Sporio si se a? Želiš da te povedem u šetnjicu po obali jezera? Kako ti to zvuči?“, upitala je svojim uobičajenim mekim i veoma zavodljivim glasom, dok je pružala ruku da pomiluje njegova snažna, muževna leđa.

Smeškao se i topio pod njenim dodirom. Bila je niska dama kao i njena majka, a imala je telo boginje. Grudi mlade čvrste, bradavice isturene, kukovi vitki, privukli bi njegovu pažnju svaki put kada bi hodala. Noge su joj bile izgrađene sa obzirom da redovno radi vežbe.

„Ma dobro sam dušo. Malo je čudno jer nikoga ovde ne poznajem. Ali priredila si sjajnu zabavu“, rekao je Aleksandar. „Voleo bih da pobegnem sa tobom na neko vreme. Nismo imali onaj pravi dobar razgovor od kada… hm… znaš već i sama“, zamucao je, sećajući se dana na Karolininoj sahrani i poslednjeg puta kada su razgovarali.

Povela ga je kroz sporedna vrata svoje ogromne kuće i niz dugačku stazu do plaže. Bila je uspešna, veoma uspešna. Još na fakultetu na praksi pronašla je zanimljive do tada nepoznate vrste koje su potom i nazvane po njoj. To joj je donelo i status i novac. „Obožavam kada je pun mesec, posebno ovako par dana pred Božić“, rekla je Danijela sa osmehom i okrenula se ka tati. Videla je kako mu se pogled fokusira na njene izuzetno uske farmerke koje je kupila baš za tu žurku.

Brzo je podigao pogled i uputio joj nevin osmeh. „Izvini, nekada mi je teško da ne primetim koliko si predivna“, rekao je Aleksandar.

„Misliš na moje farmerke ili… na moju guzu hehe?“, zadirkivala ga je i uvek je uživala u tome.

„Zezaj ti zezaj… ali cela si savršena.“

Danijela je uzdahnula: „Ti si prvi muškarac koji me je tako pogledao posle dugo vremena“, rekla je sa malom notom tuge u svom tihom glasu.

„Zaista mi je teško da poverujem u to draga“, rekao je uz brzi, kratki smeh. „Da, imaš sjajnu zadnjicu, i ona privlači pažnju mnogih oko tebe“, dodao je Aleksandar pre nego su seli na pesak. Snega još uvek nije bilo tako da je pesak, iako hladan, bio udoban. Danijela mu je pružila flašu da otvori.

„Izgleda da se mom dečku nije baš dopala.“

Otvorio je flašu, sipao vino i pogledao je: „O čemu to pričaš? Mislio sam da vam ide odlično“, rekao je dok su lagano kuckali čašama.

„Prevario me je“, odgovorila je i tiho šmrknula. „Zamisli, jebao ju je na onom antičkom stolu koji si mi poklonio kad je mama umrla.“

Bio je šoku kada je to čuo i osetio je na svom ramenu pre nego je zajecala u plaču.

„Bože dragi. Ali znao sam da taj mali kučkin sin ne vredi ni jedne pare“, rekao je držeći ćerku blizu dok joj je milovao dugu plavu kosu i ljubio je svuda po licu. „Zabole te za njega! Biće ti mnogo bolje bez tog kretena“, šapnuo je Aleksandar dok je Danijela jecala. „Ali čekaj, zašto je onda na žurci??“

„Nisam želela da iko sazna dok se praznici ne završe, nisam želela da ljudi na ovaj predivan praznik budu nesrećni zbog mene. Ali sedeći ovde sa tobom, morala sam da ti kažem“, odgovorila je i pažljivo obrisala svoje lepe, plave oči, ne želeći da uništi senku.

„Ne mogu da verujem da bi želeo da spava sa bilo kim osim sa tobom! Da sam ja na njegovom mestu…“

Čula ga je i vruća krv je prostrujala joj je kroz telo. „Tata šašavko jedan“ zadirkivala ga je Danijela i razigrano ga udarila po ruci. „Ne bi trebalo da govoriš takve stvari svojoj ćerki.“ kikotala se.

„Ali ja samo govorim istinu. Znaš da sam uvek bio iskren prema tebi.“

„Jesi, i hvala ti na tome“ nasmejala se i pogledala ga u oči. „Ha… bilo bi lepo biti mama makar samo na jedan dan.“ šapnula je Danijela i odmah pokrila lice rukama od stida. Nije mogla da veruje šta mu je upravo rekla.

„Zašto to kažeš mila?“ – upitao je radoznalo.

„Imala je divnog muža i znala je da joj nikada ne bi uradio tako nešto.“

„Naći ćeš dobrog muškarca. Samo treba vremena.“

„Možda, ali nikada neću naći seksi vernog muškarca kao što si ti bio mami.“

„Nikad se ne zna. Hajde, ovde sam samo večeras i ne želim da moja devojka bude tužna“, rekao je Aleksandar dok ju je razigrano šamarao po guzi. „Popij, ova flaša je za nas!“, rekao je sa osmehom.

„Hej, zašto uopšte odlaziš tako brzo? Zašto ne ostaneš sa mnom? Prijalo bi mi društvo“, rekla je sa osmehom i nadala se da će tata prihvatiti.

Nasmejao se i zagrlio je. „Pod uslovom da ona budaletina ne bude u blizini jer….“

„Naravno, to se podrazumeva. Sjajno, sutra možemo da idemo u kupovinu i na ručak. Kako ti se to čini?“ rekla je Danijela sa širokim osmehom i bila je tako srećna što će prvi put posle pet godina provesti praznike sa njim.

***

„Imam sjajne vesti da podelim sa vama!“ rekla je nakon pola sata kada su se vratili na žurku. Pod uticajem vina glasno je govorila: „Prošle nedelje sam uhvatila svog dragog, slatkog dugogodišjeg dečka kako me vara i šutnula sam ga na ulici!“ Usledio je muk u prostoriji, čak je i Aleksandar bio zbunjen, nije očekivao da će priznati pred svima. „Ali, sa svetlije strane… moj tata će provesti praznike sa mnom!“

Aleksandar joj je prišao i poljubio je u obraz da je uteši. „Hajdemo da te smestimo u sobicu“, šapnuo joj je dok su svi Danijeliini gosti utihnuli i mnogi se spremali da odu. Dok ju je vodio na sprat, njegova ruka je počivala na njenoj guzi. Čim je to shvatio sklonio ju je, ali se Danijela okrenula i osmehnula. „U redu je tata. Volim kada me dodiruješ…“, osmehnula se ali potom i zajaukala kada je dobila bagi šamar po dupetu.

„Nevaljalice jedna.“

Aleksandra se smeškao ali istina je bila da su mu panatlone postajale tesne. Nije imao seks bukvalno godinama, nije mogao ni da zamisli da bude sa nekom ženom nakon preranog odlaska njegove voljene Karoline. Tako da, iako je pokušao da kontroliše svoje muške hormone, to je bilo nemoguće. Njegova ruka je polako milovala njene uske farmerke i njenu toplu zadnjicu.

Ušli su u njenu veliku prostranu sobu i zajedno legli na krevet. Nije bilo priče neko vreme, samo su ležali jedno uz drugo i gledali u plafon. Danijela je prva progovorila: „Tata, misliš li da sam lepa?“

Prešao je rukom preko njene mekane kose i odgovorio iskreno: „Da dušo, mislim da si prelepa. Ali pravo pitanje je – zašto bi pitala tako glupu stvar?“

„Hvala ti tata. Ne znam… samo mi je bitno da to čujem. Znala sam da mi je potrebno tvoje prisustvo da se osećam bolje.“ – šapnula je i nežno poljubila svog tatu u nos.

***

Aleksandar je otvorio oči i uspravio se. Nije mogao da veruje da je prespavao celu noć. To je bio prvi put otkako je Karolina umrla da se nije barem jednom probudio tokom noći. Zastenjao je i protegao se. „Koliko je sati?“, upitao je i potražio neki sat u sobi, ali je video samo porodične slike i ništa drugo. Ustao je iz kreveta i krenuo da pronađe ćerku.

Ušao je u veliku kuhinju i kroz prozor video Danijelu napolju. Naslonjena na drvenu ogradu, gledala je u jezero. Iako je napolju bilo prilično hladno, bila je samo u majici koja joj nije pokrila ni celu guzu. „Ti želiš da se prehladiš a da pritom izazoveš srčku svom ocu??“ Brzo se okrenula i osmehnula.

Bacila je cigaretu preko ograde i nasmejala se. „Prija mi hladan povetarac, naježi mi kožu. Tek sam izašla, ne brini.“ Danijela se osmehnula i pratila kako njegove lepe oči prelaze gore-dole po njenom telu, šaljući jezu uzbuđenja. Prišla mu je i zagrlila ga, podižući se na prste tako da joj se majica podigla i na trenutak su njene tange i polu gola guza bile vidljive. Više nije bila njegova devojčica. Bila je odrasla žena.

„Ti si jedna prelepa dama!“

„Tata, ti si jedinstven“, odgovorila je Danijela. Poveo ju je unutra i seli su pred ogroman prozor da gledaju jezero. Spustila se u njegovo krilo praktično svojom golom guzom. „Mogla bih da se mazi sa tobom ceo dan. Fali mi to… kao kada sam bila mala, puno grljenja, maženja…“ rekla je Danijela dok je provlačila prste kroz njegovu kratku, smeđu kosu.

„Tako si divna. Ponosan sam na tebe, znaš to zar ne?“

„Ja sam na tebe ponosna, najviše na svetu.“ Danijela se osmehnula. „Dakle, ručak, restoran?“

„Ja sam za. Gde ćeš da me vodiš?“

„Hmm… prvo da vidim šta ću da obučem za tebe tatice.“ Na tu reč Aleksandar je ceo zadrhtao a kurac pod ćerkinom guzom trznuo dovoljno snažno da i ona to oseti. Zastala je i progutala pljuvačku, govoreći jako tihim glasom: „Tata?“

„Molim dušo?“ – pitao je postiđeno.

„Voliš kada te zovem “tatica“?

„Pa… khm… slatko mi je to.“ Poljubio ju je u nos i čvršće zagrlio. „Dakle, šta će moja princeza da obuče?“ – pitao je i pomerio se tako da može da pomazi gornji deo njene guze.

Danijela je sada jasno osetila kako raste ispod njene zadnjice. Znao je da je pogrešno dodirivati je na ovaj način, ali Aleksandar je gubio kontrolu.

„Čini mi se da ti se sviđa moja trenutna kombinacija.“

„Ohh draga moja. Sledeći put moraš da imaš više odeće na sebi, važi?“, upitao je, ali to je bilo više naređenje i ona je razumela.

„Naravno tatice… sve kako ti želiš. Ako se predomisliš ili ako ti padne na pamet nešto što bi želeo da vidiš na meni… samo mi reci i uradiću to… samo za tebe.“ Danijela je šaputala.

„Sve što želim?“ upitao je milujući golu kožu desnog guza svoje kćeri.

„Šta god poželiš.“ – rekla je Danijela i nežno ga poljubila u usne.

„Čime sam to zaslužio?“

„Time što si ovde sa mnom i što ponovo možemo da provedemo Božić zajedno.“

„Drago mi je što si srećna dušo. I ja sam.“

Danijela je osetila suze u očima, ali te suze su bile suze sreće. Ipak, nije želela da plače pred njim u tom trenutku. „Hej, idem da se istuširam i sredim za tebe, pa možemo da krenemo. U tržnom centru će biti pakao, praznici su. Idi i ti se obuci tatice.“

„U redu, popiću kafu i zapaliću jednu onu tvoju cigaretu, a onda ću početi da se spremam“, rekao je dok je milovao Danijelinu butinu, uživajući u njenom glatkom, preplanulom mesu uz svoje prste. Noge su joj bile zategnute i jednostavno su bile prijatne na dodir. Ustala je i otišla da se istušira i obuče.

„U šta sam se upleo?“, rekao je Aleksandar dok je palio cigaretu i razmišljao o mekoći ćerkine zadnjice. „Pamet u glavu Aleksandre“, nasmejao se, gledajući u jezero. Istina je bila da se Aleksandar osećao življe nego u poslednjih nekoliko godina.

Kraj 1 dela