Hladno. Bilo mi je tako hladno. Prevrtao sam se i okretao, pokušavajući da se umotam u ćebe na bilo koji način koji bi mi pružio više topline. Nažalost, nisam imao sreće. Umotan kao u burito, i dalje sam se smrzavao. Hladno, tvrdo tlo šatora slalo mi je jezu niz kičmu. Ledeni noćni vazduh me je obuzimao i svaki deo tela koji nije bio obuhvaćen ćebetom se smrzavao. Drhtao sam, zubi su mi cvokotali, a kosti su mi se tresle.
Bili smo na porodičnom kampovanju tog proleća, spavali smo u velikom šatoru. Moji roditelji, moja starija sestra Klara i ja. Naša porodica je volela da kampuje i nije bilo čudno da smo krenuli iako je i dalje bilo hladno vreme. Bili smo iskusni kamperi, ali za ovo kampovanje nisam bio spreman. U žurbi sam zaboravio vreću za spavanje, ostavši samo sa jednim pokrivačem.
Ležao sam u džemperu i pantalonama, umotan u tanko dodatno ćebe koje mi je mama spakovala za sedenje pored logorske vatre. Gledao sam svoju porodicu, svi su tako bezbrižno spavali i zavideo sam im. Svi su imali termo vreće za spavanje koje su održavale toplinu, tako da niko od njih nije osetio nikakve znake hladnoće. Bio sam uz jednu stranu šatora, Klara je spavala odmah pored mene, a naši roditelji su bili na suprotnoj strani.
„Kako sam glup“, pomislio sam u sebi, pokušavajući da pronađem bilo kakav način da sačuvam telesnu toplotu pomoću ćebeta koje sam dobio, što se pokazalo kao nemoguć zadatak. Ćebe je bilo previše tanko i premalo. Osećao bih hladnoću na jednom delu tela i pomerao se da umotam u ćebe, samo da bih drugi deo ostavio izložen hladnoći jer je ćebe bilo premalo. Šizeo sam, san nije dolazio.
Sigurno je prošlo par sati u noći kad se Klara zasitila mog kretanja i šuškanja. Izgleda da nije spavala tako čvrsto kao što sam mislio. Okrenula se ka meni i ljutito upitala: „Hoćeš li prestati da se pomeraš i šuškaš? Ne mogu da spavam.“
„Izvini, ali smrzavam se ovde. Ovo ćebe je tako tanko“, odgovorio sam, šapućući da ne probudim naše roditelje.
„Možda da sledeći put poneseš vreću za spavanje.“
„Ha ha ha…“ – okrenuo sam se na drugu stranu, sada sam ja bio ljut, iako je sestra bila u pravu.
Usledilo je nekoliko minuta tišine dok se njen glas nije ponovo čuo: „Je li ti stvarno toliko hladno?“
„Da…“
„A da obučeš još nekoliko slojeva odeće?“
„Sve je u torbama tamo kod mame i tate. Neću da ih budim.“
„Prvi put da ti budeš nespreman za kampovanje.“
„Rekla si svoje, pusti me na miru sada.“
„Pa prestani onda da se pomeraš. Ne mogu da spavam dok me udaraš i pomeraš se svakih deset sekundi.“
„Laku noć.“ – rekao sam.
„Laku noć.“
**
Imao sam osećaj kao da je sve hladnije i hladnije. Pokušao sam da potpuno obmotam ćebe oko tela kako bih se zagrejao, ali izdržao sam samo nekoliko minuta pre nego što sam ponovo morao da promenim položaj. Noge mi nisu bile potpuno pokrivene i brzo su postale hladne. Trudio sam se da svaki pokret bude tih i da ne zakačim sestru pored sebe. Ali nisam uspevao. Klara je ispustila veliki uzdah frustracije kada je moje stopalo slučajno udarilo njenu vreću za spavanje.
„Ne, ne mogu više“, rekla je i krenula da ustaje.
„Nemoj ih buditi, molim te. Biću miran, obećavam“, nisam želeo da pravim frku roditeljima u pola noći.
„Ma ne mogu više da te trpim. Dolazi vamo.“ Tada sam čuo kako se tiho otkopčava rajsferšlus. Okrenuo sam se ka njoj, pokušavajući da vidim šta radi. Klara je bila okrenuta ka meni, oslanjajući se na podlakticu. Njena plava kosa bila je raščupana, nosila je majicu kratkih rukava koja joj je bila barem tri broja veća, i primetio sam da ne nosi ništa dole, tačnije nije se videlo od majice ali trenerku ili šorts nije nosila. Njene gole noge su udobno ležale u vreći za spavanje.
Izgledala je pospano i iznervirano, ali lepo kao i uvek. Naravno, iako mi je bila starija sestra, primetio sam njenu lepotu i uvek sam je smatrao najlepšom u našoj familiji. „Hajde požuri!“, šapnula je i pokazivala mi pokretima ruku, „Hladno je!“
„Šta da požurim?“
Gledala me je pogledom koji mi je govorio da bi mi rado odvalila šamarčinu. „Slušaj, ako odmah ne dođeš, ja ću…“
„Evo, evo dolazim.“ – brzo sam se otkrio.
„Volela bih da malo odspavam večeras.“
Skinuo sam ćebe sa sebe i prišao Klari. Zaustavila me je rukom.
„Čekaj… gde si pošao takav?“
„Ali rekla si…“
„Rekla sam da dođeš ali ne obučen ko da ideš na planinarenje. Obuci neku pidžamu nešto.“
„Pidžamu? Nisam nosio pidžamu od šestog osnovne. Imam samo majicu i bokserice ispod ovoga.“
„Te stare pantalone su verovatno pune prljavštine i sranja.“
„Ne seri. Čiste su.“
„Znaš šta, možda bi trebao da nastaviš da koristiš to ćebe.“
Uzjebala me je, pritom gledao sam u stranu, roditelji su se pomerali, znao sam da ako nastavimo prepirku da ćemo ih probuditi. Mrzovoljno sam skinuo džemper i pantalone. Noćni vazduh mi je grizao kožu, pa sam se brzo prišunjao do sestre. Imala je profi vreću za spavanje, namoderniju, a sa obzirom na njenu sitnu građu, uspeo sam se ušuškati uz nju i zakopčati je.
Čim sam nas zakopčao osetio sam toplinu kako mi smiruje telo. Boja mi se vratila u licu i napokon sam se osmehnuo. „Ahhh… Ovo je tako dobro.“
„Nema na čemu.“
„A da, hvala ti seko.“ -okrenuo sam se za sekundu i poljubio je u potiljak što je propratila sa nekim gunđanjem. „Laku noć.“
„Da… Laku noć.“
Vreća za spavanje je ostavila malo prostora za mrdanje. Klara i ja nismo bili baš zgnječeni jedno uz drugo, ali smo se dodirivali leđima i zadnjicama. Međutim, nije mi smetalo jer je toplina koja je izbijala iz njenog tela bila opuštajuća. Vrlo brzo je moje telo zaboravilo na hladnoću i počelo mi je bivati udobno. Konačno – zaspao sam.
***
Probudio sam se negde kasnije te noći. Brzo sam shvatio da me je probudilo Klarino kretanje. Menjala je položaj i to me je protreslo, dovoljno da me probudi. Osetio sam kako me Klarina ruka grli, a zatim i kako se njeno telo pritiska uz mene. Zbunjen, oči su mi sa da bile otvorene i kada se smirila, pogledao sam preko ramena iz radoznalosti. Nisam znao da je budna.
„Izvini… Ovako mi je udobnije.“ Nisam odgovorio, niti se složio niti bunio. Sve je bilo bolje od ledenog malenog ćebeta. Samo sam pokušao da ponovo zaspim. Ali san nije dolazio, ne zbog neugodnosti, već baš obrnuto. Uživao sam jer mi je prijalo da me Klara ovako grli.
Osećao sam se nekako bezbedno i opušteno u njenom naručju. Moja uvek zaštitnički nastrojena starija sestra, koja mi je dozvolila da joj se pridružim u vreći za spavanje, sada me je tako čvrsto grlila. Bilo mi je udobno i odmah sam utonuo u san.
**
Uz uzdah sam se probudio usred noći. Sanjao sam neki košmar i vrlo brzo shvatio zašto – ruka na kojoj sam ležao mi je potpuno utrnula! Predugo sam spavao na boku, prekidajući cirkulaciju, pa sam morao da prilagodim položaj. Morao sam da se okrenem na drugu stranu. Klara se i dalje držala za moja leđa i ramena. Morao sam da se okrenem prema njoj. Trudeći se da je ne probudim, polako sam se okrenuo. Moji napori su bili uzaludni, jer su je probudili moji pokreti.
„Izvini, ruka mi je jebeno utrnula. Ne osećam je“, rekao sam omamljenoj sestri.
„Hmm? Mhm… mhm…“ Klara je nešto mrmljala uspavano i dočekala me da se okrenem ka njoj, uzimajući moju utrnulu ruku i stavljajući je na njen struk prekriven majicom. Bili smo licem u lice nekoliko minuta dok ona konačno nije to shvatila. Oči su joj se raširile dok su gledale moje. „Khm… da… idem da…“ – odmahnula je glavom i izokrenula se.
Našao sam se na boku, okrenut njenim leđima. Moja ruka je počivala na njenom kuku. Za nekoliko minuta, činilo se da je Klara ponovo zaspala, ali ja nisam mogao, držeći njeno toplo telo uz sebe. Prirodni miris njene kose ispunjavao mi je nozdrve. Mogao sam da osetim svaki njen udisaj i izdisaj.
U snu, Klara se pomerila unazad, još više se pritiskajući uz moje telo. Bili smo povezani toplinom. Bilo je sjajno grliti je u položaju kašičice… ali sam osetio i još nešto… nešto usled čega mi je srce zakucalo dvostruko brže. Njena čvrsta zadnjica pritisnula se uz moje međunožje!
Pokušao sam da se izvučem donjim delom tela kako bih ostavio malo prostora između nas, ali nisam uspevao, prosto, previše je isturila guzu ka meni u tom skučenom prostoru. Otkucaji srca su se ubrzali, a telo mi je bilo vruće, nije bilo šanse da zaspim. Plašio sam se da probudim Klaru i bilo mi je neprijatno što mi se kurac u svoj toj panici dizao!
Svakim minutom sam postajao sve tvrđi, a moje labave bokserice nisu bile od pomoći u obuzdavanju mog isturenog uda. Očajnički sam pokušavao da se oslobodim erekcije. Stezao sam mišiće ruku, razmišljao sam o svakoj neseksualnoj stvari koju mogu da zamislim, ali ništa nije moglo da ublaži osećaj zadnjice pritisnute uz moj tvrdi kurac. Srce mi je lupalo, paničio sam, mrdao se, šuškao… i Klara se probudila.
Kad se probudila, nekoliko sekundi je samo skamenjeno ležala. Konačno, pogledala me je preko ramena, a ja sam promrmljao kratko: „Izvini.“ Odmahnula je glavom i primakla guzicu unapred, uklanjajući kontakt koji su naši donji delovi tela imali.
„Oslobodi se toga ako misliš da spavamo zajedno“, prekorila me je Klara, držeći glas tihim da ne probudi naše roditelje.
„Trudim se“, odgovorio sam.
„Da, vidim, baš si se trudio… perverznjak.“
„Okrenuću se.“ Okrenuo sam se, ponovo smo se dodirivali leđima.
Ali bilo mi je i dalje veoma neprijatno. Dobio sam erekciju na stariju sestru… pritom, ona me je uhvatila! Sigurno se zgadila kada je saznala. Bila je okrenuta na drugu stranu i izgledalo je kao da pokušava da zaspi. Mučio sam se jer koliko god da sam se trudio, nisam mogao da se oslobodim svoje besne erekcije.
Pritom, moj devičanski penis nije imao iskustvo ovog tipa. Sa skoro 19 godina ja sam bio jedan od onih koji će na faks krenuti nevin! Tako da su ovi dodiri bili novi za njega i nisam mogao da ga smirim. Moja psiha je sada bila na testu, na ispitu koji moram položiti kako god znam i umem! Borba je počela i morao sam izaći kao pobednik!
Kraj 1 dela
+ Još uvek nema komentara, budite prvi koji će dati svoje mišljenje
Dodajte svoje mišljenje