Prsten Nevinosti 1 – brat me „slomio!“

Moji instinkti su se aktivirali. Reagovala sam u trenutku i to je ono što je izazvalo svu nevolju. Ležala sam na krevetu, gledajući video na telefonu, kada je neko pokucao na vrata. „Hej Katarina, mogu li da uđem?“

Bio je to moj brat, Đorđe. „Samo trenutak“, viknula sam. Brzo sam navukla šorc, odložila iphone i zgrabila „prsten nevinosti“ sa stočića. Volela sam taj prsten, volela sam ono što je predstavljao: moje obećanje sebi, svom budućem mužu i Bogu. Ali dobila sam ga pre samo par meseci, za svoj osamnaesti rođendan, tako da mi je i dalje bilo čudno da ga stalno nosim na prstu. Pogotovo kada se… hmmm, opuštam u krevetu uz „video“.

Nakon što sam ustala, brzo sam se pogledala u ogledalo. Sklonila sam pramenove svoje medeno plave kose iza uha i uverila se da mi, inače veoma bledo lice, nije previše crveno. Kada sam bila sigurna da sam se sabrala, prišla sam i otvorila vrata. Moj brat je stajao sa druge strane, strpljivo čekajući. Bio je toliko visok da mi je glava dopirala samo do njegovih grudi. Njegove obično jarko zelene oči bile su tupe, a obrazi crveni. Izgledalo je kao da je plakao.

„Hej. Šta se dešava?“ upitala sam, ali Đorđe je samo uzdahnuo i pitao me da li imam vremena da razgovaramo. Pustila sam ga u svoju sobu i oboje smo seli na krevet. Moj brat je bio obučen kao da ide na razgovor za posao sa lepom maslinasto-zelenom polo majicom i krem pantalonama. Zbog toga je moja ležerna, kućna kombinacija od malog šorca i ružičaste majice delovala neumesno.

Nije bilo čudno da mi dođe kada ima neki problem, navikli smo da se poveravamo jedno drugom. Iako je moj brat imao dvadeset godina i bio je na fakultetu, a ja osamnaest godina i završna godina srednje škole, održavali smo blisku vezu koja je prevazilazila puko prijateljstv. Ali Đorđe nije rekao ni reč. Samo je sedeo, ćutao, gledajući u svoje ruke kao da se nada da će reči poteći iz njegovih prstiju.

Moj brat je bio mršav kao trska dok je odrastao, ali sedeći na mom krevetu, mogla sam da vidim koliko se dobro „popunio“ otkako je ušao u dvadesetu. Široka ramena, snažne podlaktice. Pustio je da mu smeđa kosa poraste dovoljno da može da je fazonira u stranu. Da, moj stariji brat je izgledao dobro i bila sam veoma ponosna na njega. Nadala sam se da će fakultet učiniti slične stvari i za moju nespretnu, štrebersku figuru za nekoliko meseci.

Konačno, umorila sam se od čekanja. Koliko god sam volela svog brata, želela sam da se vratim svom životu. „Đorđe, šta god da imaš da kažeš, tu sam za tebe.“

„Sonja je raskinula sa mnom“, rekao je ko iz topa nakon završetka moje rečenice. Lice mu se snuždilo i počeo je da plače.

„Ohhh Đorđe, mnogo mi je žao“, privukla sam brata k sebi i čvrsto ga zagrlila. Osećala sam se kao baštenski patuljak koji teši hrast, ali sam ga stisnula najjače što sam mogla.

„Trebalo je da idemo zajedno da ručamo i…“, krenuo je Đorđe. To je objašnjavalo njegovu odeću. „Nisam je video od praznika. Mislim, razgovarali smo ali… U svakom slučaju, bio sam toliko uzbuđen. Ali kada je stigla, nije htela ni da sedne. Samo je direktno rekla da je kraj.“

„Je li rekla zašto?“, pitala sam.

„Kaže da je upoznala nekoga“, rekao je moj brat. Glas mu je bio prigušen dok je zarivao glavu u moje rame. „Kaže da je upoznala svoju pravu ljubav. Koji kur…“ – zaustavio se pre nego je opsovao. „Mislio sam da smo MI prava ljubav.“

„Znam, znam“, rekla sam, trljajući mu leđa. „Mnogo mi je žao.“ Volela bih da sam tada mogla da kažem da sam znala da nešto nije u redu. Da sam mrzela Sonju od trenutka kada sam je upoznala ili nešto slično. Ali u stvarnosti, bila sam podjednako šokirana i iznenađena ovom vešću kao i moj brat. Zaista sam verovala da oboje žive bajku. Da će Sonja zauvek biti sa njim. Pretpostavljam da sam bila naivna. To saznanje će mi se često pojavljivati u narednih nekoliko dana.

„Pred svima tamo u restoranu, ostavila me je kao da nismo dugo bili zajedno, kao da nije imala nikakva osećanja prema meni“, rekao je Đorđe. „Zapravo, rekla je da me nikada nije volela. Da sam gubitnik i… i da sam… da sam užasan u krevetu.“

„O moj Bože, to je tako podlo i užasno!“, rekla sam. „Ne zanima me šta se dešava u njenoj glavi, ali ona ne može… ne sme da govori takve stvari.“

Đorđe naravno nije delio moja uverenja o seksu pre braka. Mislim da je drugačije za momke. On i Sonja, znala sam to, bili su seksualno aktivni od srednje škole. Nisam osuđivala brata zbog toga. Mislila sam da je to slatko jer sam smatrala da su on i Sonja bili predodređeni da budu zajedno. Samo što se sada ispostavilo da to nije istina. Da je sve bila laž. Ponovo sam se osećala tako srećno što sam dala obećanje sebi i drugima da ću ostati čista i nevina. Seks je mogao samo da izazove probleme. Bila sam sigurna u to.

Đorđe se uspravio. Odvojio se od mene i seo pored ivice kreveta. Oči su mu bile crvene od plača. „Izvini Kaćo. Nisam planirao da se ovako raspadnem.“

„Ne izvinjavaj se… znaš da sam uvek tu za tebe. I u dobru i u zlu.“

„Mislio sam da ćemo Sonja i ja biti zajedno zauvek, znaš? Ali kada malo vratim fim, bilo je nekih znakova. Recimo, sve češće je ignorisala moje poruke. Mislio sam da je zauzeta ispitima. Trebalo je da predvidim neke stvari. Trebao sam biti bolji.“

„Ne smeš sebe kriviti“, rekla sam, „Čak i da si primetio, šta si mogao da promeniš?“

„Tačno, i dalje bih bio sam kreten nesposobni.“

„Molim? Ne! Nikako!“

„Znam ja vrlo dobro šta sam“, rekao je Đorđe, pokazujući na svoje telo. „Gubitnik. Sonja je sve bila u pravu…. Tako sam uglast i čudan.“

„Ma prekini! To nije istina. Ona samo opravdava svoje loše ponašanje. Naći ćeš drugu devojku začas i voleće te sto puta više od ove.“

Đorđe je uzdahnuo. „Nikada neću naći neku tako dobru kao što je Sonja. Mislim, jedini način da se spojim sa njom je bio taj što mi je ona prišla. To se nikada više neće desiti.“

„Uozbilji se. Znam da ti je teško da sada to vidiš, ali ti si sjajan momak. Uskoro ćeš imati novu devojku. A Sonja? Ona će se zbog ovoga kajati do kraja života.“

Ma…“

„Ozbiljna sam! Zgodan si i pametan si i brižan i ljubazan. Svaka devojka bi želela da bude sa tobom.“

Konačno je podigao pogled ka meni: „Zaista tako misliš? Ili to kažeš zato što si mi sestra?“

„Brate ja nemam osobu koja bi mi bliža od tebe. Dobar si momak. I da, privlačan si, u redu? Imaš slatko lice i da se ne lažemo – sjajno telo. Samo…. nemoj nikome reći da sam to rekla.“

Osmeh mu se prelio preko lica. „Hvala…“

„Biće sve u redu. Videćeš“, rekla sam. Lagano sam pogladila bratovu ruku. Naši pogledi su se sreli. Odjednom se trznuo unapred i moji instinkti su se uključili. Poskočila sam unazad i ispala sa kreveta. Refleksno, moja desna ruka je krenula da zaustavi moj pad. U početku nisam osetila, ali sam čula glasno krckanje! Zvučalo je kao da neko gazi na orah. Onda je bol usledio, kakav nikada ranije nisam osetila. Vrisnula sam.

***

Vratila sam se kući iz bolnice sa gipsom na zglobu, kesom poluotopljenog leda i receptom za neki lek za bolove. Slomila sam malu kost u zglobu, ništa ozbiljno, ali je neko vreme strašno bolelo. Đorđe mi je otvorio ulazna vrata i pomogao mi da se srušim na kauč. Sve vreme se ponašao kao džentlmen — otvarao je vrata, radio sve što sam tražila i stalno me je ispitivao da li sam dobro. Osećao je da je sve ovo njegova krivica.

„Napraviću večeru“, rekao je i otišao u kuhinju. „Verovatno bi trebalo da pozoveš mamu i tatu i kažeš im šta se desilo.“

Naši roditelji su putovali po Evropi povodom dvadeset pete godišnjice braka. Otišli su na put nekoliko dana ranije i planirali su ostati 3-4 nedelje. To je bio jedan od razloga zašto se Đorđe vratio kući tokom pauze na fakultetu, da ne bih bila sama celo leto. Brinula sam se da će, ako kažem mami i tati šta se desilo, skratiti svoje putovanje. Oboje su vredno radili i želela sam da napokon uživaju u zasluženom odmoru.

Odlučila sam da sačekam do jutra. Osim toga, bila sam potpuno smorena. Đorđe mi je doneo keksiće sa kikirikijem. On je znao da je to moja hrana kada sam smorena. Seli smo na kauč i jeli. Jesti levom rukom je bio takav izazov da sam mogla samo da zamislim koliko će sve ostalo biti teško.

„Jesi li dobro?“ upitao me je Đorđe, po stoti put. „Mogu li nešto učiniti za tebe?“

„Da, možeš da napraviš vremeplov i da sprečiš sebe da me gurneš sa kreveta“, rekla sam. Još uvek sam bila skenjana zbog pulsiranja u zglobu i izgubljenog dana u hitnoj pomoći.

„Nisam te gurnuo sa kreveta Katarina“, rekao je Đorđe ozbiljno. „Nisam te ni dotakao.“

„Nisi… ali šta si se koji moj uopšte tako naginjao? Bilo je čudno… kao da ćeš me udariti glavom ili… kao da ćeš me poljubiti ili tako nešto.“

„Ništa od toga“, rekao je.

„Ma to je to! Hteo si da poljubiš svoju sestru, perverznjaku jedan.“ – zezala sam ga.

„Ne lupaj. Znaš da to nije istina. Samo sam se malo pomerio i uspravio, a ti si skočila sa kreveta kao da sam krenuo da te bijem.“

„Ma… Šta god. Desilo se a vreme vratiti unazad ne možemo.“

„Želiš li još nešto da jedeš?“

I dalje je bio servilan, ali u njegovim rečima je postojala oštrina koje ranije nije bilo. Na trenutak sam mu povredila osećanja, ali nisam bila svoja. Pod stresom i lekovima… Imala sam loš dan. Ipak, Đorđe je prolazio kroz jedan od najgorih dana u svom životu.

„Dobro sam.. samo sam umorna. Posle svega što se desilo, moram da spavam.“

„Učiniću sve, samo reci…“

Ustala sam i poljubila ga u čelo. „Ne treba, dobro sam. Znam da je danas bilo užasno sa Sonjom i bolnicom i… hvala ti na svemu. Osim na onome kad si krenuo da me ubiješ, poljubiš ili šta god…“

„Nisam to pokušao“, uzdahnu Đorđe, razdraženo. „Nema na čemu. Žao mi je što je i tebi danas bilo užasno.“

Popela sam se uz stepenice, bila sam ošamućenija nego što sam mislila. Sam dolazak do moje spavaće sobe delovao je kao avantura. Pala sam na krevet i glupo zurila u plafon. Još uvek sam bila u majici i šorcu i bilo je neprijatno spavati tako obučen. Počela sam da se svlačim, a onda sam shvatila da će biti mnogo teže bez desne ruke. Ja sam desnoruka i korišćenje samo leve mi se činilo kao korišćenje jedne od onih kandži dinosaurusa koje vidite na jeftinim turističkim zamkama pored puta.

Uspela sam da skinem majicu, nekako, ali nisam mogla da otkopčam šorc. Bilo je tako frustrirajuće, a zglob me je jače boleo. „Đorđe!!“, viknula sam bez razmišljanja. Đorđe je utrčao u sobu kao da je požar. Smrznuo se kada me je video kako ležim u toplesu na krevetu. Njegov pogled se zadržao sekundu duže. Nije bilo mnogo toga da se vidi. Imam sitne grudi. Konačno, pokrio je lice rukom.

„Izvini“, rekao je Đorđe, „nisam znao da si, hm, znaš.“

„Nemam ni snage ni želje da razmišljam o tome sada. Želim da obučem pidžamu, ali je previše teško“, rekla sam. Znala sam da se ponašam kao dete, ali me nije bilo briga. Bol i lekovi su me terali da se osećam kao invalid.

„Ah da… da… Naravno“, rekao je Đorđe. Zvučao je srećno što ima nešto da radi. Otišao je do komode i izvukao jednu od svojih starih majica koje sam zaplenila za pidžamu pre nekoliko godina. „Grudnjak?“ upitao je. Odmahnula sam glavom. Ako idem u crkvu ili ako je nešto formalno, onda naravno. Imala sam gomilu sportskih grudnjaka za kada vežbam. Ali uglavnom sam puštala svoje male grudi da slobodno vise. Jedva da je bilo ičega tamo.

„Gaćice?“

Pretpostavljam da nisam mnogo razmišljala o tome jer sam rekla Đorđu – da. Krivim lekove za svo moje ponašanje. Pronašao je slatke bele gaćice sa gomilom maloh šarenih ptičica po sebi. Ha… možda sam zaista još uvek bila klinka? Đorđe se vratio do kreveta i seo, nesigurno. Onda je duboko udahnuo, kao da se psihički priprema.

„Šta ti je?“ – upitala sam ali onda sam shvatila. Moj brat je podigao ruku i spuštao mi šorc.

Samo jedan momak, Marko Tomović tu iz ulice, video me je bez majice. Bili smo zajedno nekoliko nedelja čak smo se ljubili na zadnjem sedištu auta njegovog tate. Tada nisam imala prsten nevinosti ali i sa njim ljubljenje je bilo u redu, a možda i nekoliko dodatnih stvari ako budem pažljiva.

Taj dotični Marko mi je skinuo majicu i bila sam jako uzbuđena zbog onoga što će se desiti. Onda je pogledao moje male grudi … i nešto što je trebalo da bude sjajno, nekako se ispostavilo kao užasno. Dovoljno je reći da smo Marko i ja prestali da budemo zajedno posle toga. Verujte mi, bilo je obostrano. Sve ovo je bio dugačak put da objasnim da nijedan momak nikada nije video moju golu, znate već šta. Čak je i moj ginekolog bila žena lol…

Po svemu sudeći, prvi muškarac koji će je videti biće moj brat. Đorđe je lako spustio šorc. Gaćice nisam imala jer je upravo on bio taj koji me je prekinuo pa sam samo navukla šorc na sebe. Sada sam bila potpuno gola ispred brata. Ali, sa obzirom na moje „intimno“ stanje, ništa nije mogao da vidi. Dakle da – bila sam veoma dlakava. Nisam je redovno brijala jer sam je svakako čuvala. Međutim, sada kada sam bila toliko izložena, zažalila sam što nisam brijačem ošišala bar neka od spoljašnjih područja.

„Katarina“, rekao je Đorđe i podigao ruku u kojoj je držao čiste gaćice. Nisam više ni govorila. Samo sam klimnula glavom. Đorđe ih je uvukao uz moje noge, sve vreme je izbegavao da pogleda moju dlakavicu. Podigla sam svoju malu zadnjicu da mu dozvolim da završi posao. Konačno sam se uspravila i podigla ruke kako bi mi brat mogao obući majicu/pidžamu. Bio je veoma čedan, pun poštovanja… ali ipak mi se činilo nekako prljavo i pogrešno.

„Hvala.“

„Učiniću sve što mogu da pomognem“, rekao je.

„Bolje bi ti bilo, pošto si ti taj koji je pokušao da me poljubi.“

„Nisi zanimljiva, prekini sa tim. Nisam pokušao da te poljubim!“, viknuo je Đorđe i izjurio iz moje sobe, zalupivši vratima.

***

Stvarnost me je pogodila čim sam se probudila sledećeg jutra. Bol je bila prisutna, mrzovolja sveprisutna. Obično bih imala sporo jutro i lenčarila u krevetu ali osećala sam se loše, pokrivač mi je bio težak i gadan, i znala sam da mi je potreban tuš.

Nekako sam prešla preko hodnika do kupatila. Čula sam brata dole u kuhinji, ali nisam želela da ga uznemiravam. Morala sam da počnem da radim stvari sama. Skidala sam odeću dobrih deset minuta, uključila tuš i shvatila da imam još jedan problem. Toliko o mojoj rastućoj nezavisnosti. Otvorila sam vrata kupatila i viknula Đorđu.

„Još malo i gotov doručak“, rekao je.

„Treba mi pomoć!“

Moj brat se popeo uz stepenice i otvorio vrata kupatila. Ponovo sam bila gola, glupa ja, a Đorđe je sada bio zatečen i za razliku od jučerašnjeg dana kada se trudio da bude diskretan, sada je otvoreno gledao sve delove koje nije trebalo. Okrenula sam mu leđa i opet shvatila koliko sam glupa, i dalje je mogao da vidi intiman deo mene – moje dupe.

„U redu je. Ti si mi sestra. Nije to ništa strašno“, rekao je Đorđe, glas mu je drhtao, „želiš da ti pokrijem gips, zar ne?“ Vratio se sa rolnom folije i prebacio je oko moje prekrivene podlaktice, pričvršćujući plastiku gomilom gumenih traka. Čim sam bila spremna, Đorđe je pobegao iz kupatila.

Šamponirala sam i sapunjala koliko sam mogla. Bilo je nespretno, ali sam se dobro snašla. Ostala mi je još jedna stvar da uradim. Dakle, postoji jedna stvar koju nisam rekla o sebi: ja masturbiram. U redu, znam, veliko otkriće jel. Ogroman naslov na erotskom sajtu: Tinejdžerka zadovoljava sebe! Takođe, udišem kiseonik i potrebne su mi hranljive materije. Puna sam iznenađenja.

Ali evo u čemu je stvar. Radim to…. često. Prečesto. Teško je da čak i priznam naglas ali bude to i po tri puta dnevno. Nisam mogla da pobegnem od svojih nekontrolisanih poriva. Znam da je „pogrešno“, ali sam mislila, ako bi mi se dao izbor, Bog bi radije simulirao iskustvo seksa nego da izađem i zaista ga imam sa nekim. Dakle, na taj način sam mu činila uslugu. Je l’ tako?

Nije to bila obična stvar tipa – drkam i to je to. Ne.. imala sam celu rutinu. Probudim se, mazim se i maštam, prilično dugo, lenjo, bez žurbe. Zatim još jednom tokom dana. To sve zavisi od trenutka i raspoloženja, ali uglavnom uz neku erotsku priču ili pornić. Kada je škola, naravno, to je otežano i onemogućeno. Mada drkala sam i u školskom toaletu, ali to je sada manje bitno. I naravno još jednom pre spavanja. Bilo je kada preteram… ali uglavnom to bude dva ili tri puta dnevno.

Kada je Đorđe ušao u moju sobu i rekao mi za svoj raskid? To sam radila, drkala. Zapravo, bila sam prilično blizu žestokog orgazma kada je pokucao na vrata i… Dakle, bila sam prilično uzbuđena, to je ono što govorim. A moje telo je očekivalo svoj uobičajeni nalet dopamina. Dodirnula sam se levom rukom — istraživački osećaj. Moja vagina je poskočila kao da je uključena. Nisam se mogla setiti da sam ikada bila tako osetljiva. Tako uzbuđena.

Ali odmah sam shvatila da me moja beskorisna leva ruka neće dovesti do toga. „Kud nisam malo i sa njom masturbirala nekada…“ – pitala sam se. Protrljala sam se, duboko udahnula i mrzovoljno ugasila tuš. Trebalo je da nosim gips najmanje osam nedelja. Nije bilo šanse da ću toliko dugo izdržati. Morala sam da pronađem alternativnu opciju. Nažalost, nisam posedovala nikakve igračke ili bilo šta slično.

Bila sam potpuno van sebe, frustrirana maksimalno! Umotala sam se u peškir i izašla iz kupatila. Dok sam odlazila, okretala sam prsten nevinosti oko prsta, kao da sebe podsvesno podsećam na pravila. Prebacila sam samo bade mantil preko sebe i veoma ga labavo zavezala. Moj brat je napravio doručak i izneo ga čim sam sela. Neprestano me je gledao dok je to radio, kao da je još uvek mogao da vidi šta je ispod mog ogrtača.

Čudno je to sve bilo… laskalo mi je. Slatka sam, pretpostavljam, na onaj način na koji „devojka iz komšiluka“ može biti. Momci me pozivaju da izađemo i tako to — nisam ja nikakva rugoba lol. Ali nisam navikla da me vide na seksi način, a to je sasvim drugačije iskustvo. Naravno, Đorđe mi je bio brat. Ali bio je sladak. Dakle, jedan atraktivan momak me je odmeravao, i kao što sam rekla, već sam bila prilično napaljena, pa je sve to podiglo na viši nivo.

Posle doručka, pozvala sam roditelje preko vibera i saopštila im loše vesti. Kao što sam i očekivala, ponudili su da odmah dođu kući. Međutim, videla sam da to ne žele, i ubedila sam ih da Đorđe drži stvari pod kontrolom. „Šta god ti treba, pobrini se da se Đorđe to uradi“, rekao je moj tata. „Nemoj se slučajno stideti da pitaš. On je tvoj brat, on je tu za tebe. Šta god da ti treba. Jasno!?“

Teško da moj brat može da mi pomogne sa svime, ali sam shvatila poentu. Rekla sam roditeljima da ih volim i prekinula vezu.

Kraj 1 dela