Novogodišnja tradicija brata i sestre 1/2

Branka je veselo skakutala po kući, uzbuđena što se bliže novogodišnji praznici. Božić je tek dolazio za nekih mesec dana, ali je bila tradicija da se jelka i kuća ukrašavaju ranije. Međutim, nad njenom glavom visio je mali tamni oblak. Njen stariji brat se javio i rekao da neće moći da stigne kući za taj vikend. Uvek su zajedno ukrašavali celu kuću, uključujući i spolja.

Bila je pomalo tužna zbog toga ali nije želela da ga čeka već je odlučila da se sama baci na posao. Stajala je u centru dnevne sobe i posmatrala prostoriju, praveći planove u svojoj glavi. Nije ni primetila da joj je majka prišla iza leđa sve dok je nije dotakla. „Mama! Hoćeš da dobijem infarkt?!“

„Ne drami dušo.“ Potapšala ju je po ramenu pre nego što je pogledala po sobi. „Još uvek nisi ukrasila? Obično su sve kutije sa ukrasima do sada razbacane po podu“, rekla je njena majka zaigrano, primetivši blagu tugu u očima svoje ćerke. „Ohh dušo“, rekla je, obavijajući ruke oko Branke u nežni zagrljaj. „Znaš sa bi tvoj brat dao sve da može da ukrašuje sa tobom. Nije nikako mogao da odloži obaveze.“

„Mnogo mi nedostaje… ali rešiću sve sama, mogu ja to“, obrisala je zalutalu suzu a mama ju je i dalje saosećajno gledala. Njih dvoje su oduvek bili nerazdvojni, posebno što su rođeni sa svega 16 meseci razlike. To je bila naporna godina za Dušana na fakultetu, tako da nije često dolazio kući.

„Ne sumnjam u tebe, uradićeš divan posao draga. Htela sam te samo obavestiti da tata i ja krećemo uskoro. Jesi li sigurna da ćeš biti dobro u kući sama?“

„Biću dobro mama. Vas dvoje se zabavite, zaslužujete opuštajući vikend“, rekla je Branka, osmehujući se kada je primetila pogled u majčinim očima.

Posle toliko godina braka, njeni roditelji su se i dalje ponašali kao zaljubljeni tinejdžeri. Bilo je divno, i nadala se da će to jednog dana i sama pronaći. Zagrlila je mamu i poljubila je. Stajala je na vratima par minuta kasnije, mahajući roditeljima dok su odzlazili. „Volim vaaaas!“ Nasmejala se dok je zatvarala vrata, krećući se do tavana da bi počela da spušta božićne ukrase.

Vezala je kosu u rep i povukla rukave. „Posle ovoga definitivno sledi topla kupka i čaša vina“, razmišljala je, pokušavajući da povuče kutiju, ali se umesto toga spotaknula i pala na zadnjicu. „Pod uslovom da se prvo ne ubijem.“

Za to vreme, Dušan je tiho ušao u kuću. Planirao je da ih iznenadi svojim neočekivanim dolaskom. Već nedelju dana ranije saznao je da će projekat na kojem je radio biti gotov na vreme, ali je tu činjenicu sakrio od svojih ukućana. Spustio je torbe pored vrata, osmehujući se u sebi kada je čuo psovku koja je doletela iz pravca tavana.

Krenuo je do mesta gde je znao da se njegova sestra muči sa kutijama, ne mogavši da prestane da se smeje dok je razmišljao o tome koliko će biti srećna kad ga vidi. Zakoračio je na stepenice od potkrovlja, zaustavivši se kad mu je pogled pao na sestru. Nosila je maleni šorts i nešto što je izgledalo kao jedan od njegovih dukseva. Njena duga smeđa kosa bila je vezana. Uvek je bila lepa devojka, ali iz tig ugla bila je i veoma seksi. Šorčić joj se uvukao u guzu i ribicu i odozdo je izgledala opasno napaljivo.

Odmahnuo je glavom da razbistri misli. Sišao je sa stepenica i gledao je kako se bori sa kutijama. Nekako se spustila bez da padne, i okrenula se. Ukočila se kada je primetila svog brata kako stoji sa osmehom i rukama u džepovima. Njegove upečatljive tamnoplave oči svetlucale su od nestašluka, a osmeh mu se izvijao u uglu usana. Bez reči je pritrčala, bacivši mu se u zagrljaj. Čvrsto ga je obavila rukama, jecajući mu tiho u vrat.

Zatim se odvojila od njega i opalila ga dlanom po ramenu. „Kretenu jedan! Rekao si da nećeš dolaziti! Toliko si mi nedostajao! Ne mogu da verujem da si ovde!“

„Želeo sam da vas iznenadim. Dođi vamo“ – ponovo ju je zagrlio, ovaj put čvršće i prisnije. „Nisi ni počela ukrašavanje?“ – pitao je Dušan uz zaigrani osmeh.

„Odlagala sam… falio mi je moj brat da mi pomogne…“ Napokon ga je osmerila posle toliko vremena, njegova ramena i ruke kao da su postale još jače. Imao je onaj snažan izgled i figuru, bio je onaj tip momka koji je učio i trenirao, nije mnogo izlazio i bančio iako je voleo povrmeno da se provede. Bio je tako sladak da je morala da se sabere.

Izvinila se i otišla do kupatila da poprska lice hladnom vodom. Gledala je sebe u ogledalo, tiho razgovarajući. „Kretenu… prestani da buljiš u svog brata kao neka bolesnica. Godinama se kontrolišeš, nemoj sada sve da uprskaš,“ rekla je, pokušavajući da uvuče malo razuma u sebe.

Kada se vratila, Dušan je sedeo na jednoj od kutija i zurio u nju. Nije mogao da skrene pogled sa sestre, primećujući svaku njenu oblinu. Kada je podigla ruke iznad glave da ojača rep u kosi, otkriveni su centimetri gole kože skoro sve do pupka. Skočio je i krenuo na posao, pomerajući poslednjih nekoliko kutija. Zaronili su u ukrašavanje, radeći na postavljanju jelke pre svega.

Ona se bacila na ukrase a on je tražio adekvatne sijalice. Proveli su sledeći sat sređivajući jelku. „U redu, vreme je za zvezdu“, rekla je Branka s rukama na bokovima.

„Imaš negde merdevine?“ upitao je Dušan, nasmejavši se svojoj sitnoj sestri.

Branka ga je pogledala. „Šta će mi merdevine kada imam tebe? Uvek si me ti podizao. Ne želiš valjda da kažeš da sam se ugojila i da sam preteška za tebe?“ Zakikotala se dok je zaigrano skočila na njega.

„Ne lupaj, izgledaš savršeno. Hoćeš da mi sedneš oko vrata?“

„Što da ne.“ – rekla je i sačekala ga da čučne.

Kada je spustila butine na njegova ramena, njeno toplo međunožje pritisnulo mu se u vrat. Prešao je rukom preko njene butine, pomažući joj da se izbalansira dok ju je podizao. Držala ga je jednom rukom dok je on polako ustajao, hodajući pored jelke Branka se nagnula napred, stavila zvezdu na vrh i pljesnula rukama. „Savršeno je!“

Dušan se osmehnuo sestrinoj radosti. Nije mogao da spreči da mu um odluta, želeći da može da okrene glavu i poljubi je u najintimnije mesto. Ta pomisao je izazvala alarm u njegovoj glavi, nateravši ga da shvati koliko je blizu da izgubi kontrolu.

„Jesi li rekao nešto?“ upitala je Branka, naginjući se malo napred da ga pogleda. Osetio je kako panika raste, boreći se da zadrži ravnomerno disanje. Nije ni znao da je ispustio zvuk.

„Khm, ne, nisam ništa rekao. Vreme je da siđeš pre nego što me polomiš.“ Pokušao je da umiri svoje raščupane živce šaleći se.

„Ti si takvo derište. Tako jak i snažan a takav slabić“, rekla je a on ju je prevrnuo na kauč.

Pala je leđima i zadnjicom i gledala ka bratu. Šorts joj se toliko uvukao da su njene slatke intimne usne bile ocrtane. Igledala je potpuno jebozovno dok ga je zadihano gledala sa neprimereno raširenim nogama. Znao je da mora da ode: „Izvini. Moram nešto u sobu, samo da uzmem čistu odeći.“ Zatim se okrenuo i otrčao u svoju sobu, zatvorivši vrata pre nego što je pao na krevet.

Zurio je u plafon dok su mu misli o sestri brujile kroz glavu. Nije znao šta da uradi, ali je morao brzo da razmišlja. Za to vreme, Branka je zbunjeno sedela, pitajući se zašto je tako znenada pobegao. Lagano je ustala, popravljajući kosu i vadeći gaćice i šorts koji su joj se podigli i uvukli u guzu i pičku.

Krenula je da dekoriše ostatak sobe. Nekih dvadesetak minuta kasnije odlučila je da ode da proveri Dušana. Pokucala je na njegova vrata, čekajući nekakav odgovor. Kada ništa nije čula, gurnula je vrata i nasmešila se. Dušan je zaspao na svom krevetu, jednom nogom na podu i rukom na grudima. Izgledao je tako mirno. Otišla je do kreveta, sela sa strane i posmatrala ga kako spava.

Odmaknuvši mu šiške sa čela, nagnula se da mu poljubi obraz. Branka je jasno znala da je to bila opasna igra, ali on je duboko spavao i ona je želela da ga gleda i dodiruje. Lagano je prešla prstom preko njegove donje usne, poskočivši kada ju je iznenada zgrabio za ruku. Zatekla je sebe kako mu gleda u oči, opčinjena pogledom koji joj je upućivao.

Dušan je pomislio da sanja kada ju je čuo kako ulazi u njegovu sobu. On ju je refleksno zgrabio, zureći u nju. Ostao je miran a onda je podigao svoju ruku i pomilovao je. Bilo je kao da je vazduh isisan iz sobe, ostavljajući njih dvoje da klate na ivici ludila. Kliznuo je rukom oko njenog potiljka i privukao je k sebi, dok im se usne nisu lagano okrznule.

Oboje su se trznuli unazad kao da ih je udario grom. Oboje razrogačenih očiju i otvorenih usta od šoka. Dušan je zurio u nju, nadajući se da neće paničariti. Pripremio se za to, očekujući da će ga nazvati užasnim imenima koje je zaslužio. Ali umesto toga, usledila je duga i podmukla tišina.

Kraj 1. Dela

Ovde klikni za Drugi deo.