Bakin online profil 1.deo – Udovica55

Bio je to težak period za mene. Raskinuo sam sa devojkom pre par meseci i ubrzo su počele kritike od roditelja. Nisu znali šta da rade sa mnom, potpuno sam se zatvorio u sebe, nisam izlazio, nisam komunicirao. Kritike tipa: „Prestani da se izležavaš i sažaljevaš sebe. Izađi, nastavi da živiš.“ – bile su sve češće. Ali ja sam pokušavao da izbegnem viđanje sa njom ili njenih brdo prijateljica po gradu.

Tako da sam se odlučio za neki malo drugačiji put – virtuelni! Okrenuo sam se internetu. U narednim danima, praktično sam postao zavisnik od sajtova za upoznavanje. Kliktao sam, lajkovao profile, fotografije… čak sam i komentarisao iako nisam imao mnogo želje da se vratim u stvaran svet zabavljanja.

Sećam se tog subotnjeg popodneva kada se moj tata pojavio u mojoj sobi po ko zna koji put da mi objasni da sam sjajan, zgodan i šarmantan momak. Nisam više mogao da ga slušam, bilo mi je previše svega. Uskočio sam u auto i odvezao se do svoje bake Barbare. Ona je bila tatina mama koja je nedavno proslavila svoj 65-ti rođendan. Deda je preminuo pet godina ranije i od tada je baka živela sama u maloj kući udaljenoj samo deset minuta vožnje.

Kada bi stvari kod kuće postale previše lude, njena kućica bi bila moje skrovište. Proveo sam veliki deo detinjstva u toj kući i uvek sam se lepo osećao. Baka kao baka, uvek je brinula o meni, hraneći me sa previše domaće hrane, sa beskrajnom zalihom sladoleda, soka i čega god sam još želeo. Tog dana baka me je dočekala na vratima sa zabrinutim pogledom i, nakon što mi je poslužila svoju famoznu pitu sa makom i šolju kafe, sedeli smo i razgovarali o mojim roditeljima, mojoj bivšoj i sudbini moderne ljubavi.

Kada se baka izdvojila kako bi sredila posuđe i kuhinju, ja sam sedeo u dnevnoj sobi, zahvalan odluci da je posetim jer sam se smirio i došao sebi. Izvukao sam tada svoj telefon i odlučio da pogledam da li imam neke poruke na silnim sajtovima na kojima sam se ulogovao proteklih dana.

„Jovane, šta to radiš?“ – pitala me je baka kada se vratila. Uzdahnuo sam i objasnio šta radim. Internet. Aplikacije. Profili. Upoznavanje. Sve. Baka je bila fascinirana profilima na mom telefonu i zurila je dok sam ja prevlačio i kliktao. „Bože“, rekla je. „Svet se stvarno promenio. Kada smo se tvoj deda i ja upoznali, razgovor je bio moguć samo oči u oči ili pismima. Fiksni telefon je tek kasnije došao u selo.“

Nasmejao sam se. „Pa slušaj, dede već neko vreme nema. Nema potrebe da se osećaš usamljeno.“

Nervozno se zakikotala i mahnula rukom prema meni. „Boože Jovane, šta to pričaš. Matora sam ja za te igre.“

„Ne lupaj bako. Pola komšiluka ti se udvara po kreju. Zgodna si žena“, dodao sam. „Kladim se da ima gomila njih koji bi voleli da se druže sa tobom.“

Baka je pocrvenela i nasmejala se. Nisam joj laskao bez pokrića, ona je zapravo bila prilično lepa žena. Naravno da je imala koji kilogram viška, ali i dalje je imala dobru figuru. Obline na svim pravim mestima, mladoliko lice uobličeno ofarbanom zdravom kosom. „Gde ti je mobilni telefon?“, upitao sam, ustajući.

„Moj? Tamo negde. Na polici.“ Pokazala je na policu za knjige na suprotnom zidu. Našao sam njen telefon, uključio ga i skinuo aplikaciju za upoznavanje. Pošto sam znao njen mejl, ja sam joj ga i napravio, prijavio sam je i napravio profil, diplomatski prilagođavajući sve podatke uz malenu izmenu sitnica poput tačnih godina.

„Eto bako“, rekao sam ponosno, pružajući joj telefon. „Sve što treba da uradiš je da dodaš jednu ili dve fotografije ako želiš, i krećeš u svet online upoznavanja.“

Baka se nasmejala. „Samo ti vrati telefon na policu, pametnjakoviću.“

**

Kada sam se vratio kući, tata me je dočekao na vratima izvinjavajući se što je bio previše nametljiv i stvari su se polako vraćale u normalu. Predavanja su ponovo počela i, pre nego što sam se osvestio, krenula su višečasovna štrebanja. Ekonomija ujutru, sociologija popodne, književnost za večeru prirodne nauke tokom noći. Zaboravio sam i na bivšu i na sve, usmerio sam energiju striktno na učenje.

Do promene je došlo jedne večeri krajem oktobra, posle ispitnog roka koji mi je omogućio da upišem i sledeću godinu na budžetu. Nekoliko dana smo slavili uspeh a onda se sve smirilo kako je zima počinjala. Sedeo sam u dnevnoj sobi i gledao neki nebitan film sa tatom. Tada sam iznenada dobio obaveštenje na telefonu od jedne aplikacije za upoznavanje. Uveliko sam bio zaboravio na sve to, ali neko je očigledno bio zainteresovan za mene.

Počeo sam da prevlačim prstom i klikćem. Ali, iskren da budem, brzo je postalo depresivno. Bilo je tu lepih i zgodnih žena, ali sve su živele predaleko. Razočarano sam krenuo da brišem sve poruke kada se u moru fotografija pojavio profil od kojeg mi je zastao dah! Na ekranu mog telefona pojavila se profilna slika žene u sjajnom crvenom korsetu, velike sise podignute kako bi istakle njen obilni dekolte. Definitivno je bila starija, iako je njen profil naznačivao da ima malo preko 50 godina. Korisničko ime bilo joj je Udovica55.

Povukao sam se u svoju sobu, legao na krevet i zamislio se. Ovo je bila prava žena. Žena koja je sma i verovatno frustrirana poput mene. Nisam znao šta da radim… prevrtao sam se, osetio kako mi kurac sve više pulsira… i odlučio sam da joj pošaljem poruku. „Izgledaš seksi. I veoma ukusno.“ Moj džepni piton je sada bio potpuno uzbuđen. Vrtelo mi se u glavi i osećao sam se vruće, predugo nisam osetio toliku napaljenost, posebno ne od jedne jedine slike bujnih grudi. Nažalost, te večeri nije bilo odgovora.

**

Vraćao sam se kući sa predavanja sutradan kada sam konačno dobio poruku. „Hvala.“ Morao sam da zaustavim auto i parkiram se pored puta. Ruka mi je drhtala. Čitao sam dalje: „Lepo je dobiti kompliment, posebno od tako mladog momka. Volela bih i ja da vidim kako ti izgledaš ljubavniče.“ Isuse. Progutao sam knedlu i sakrio telefon u ranac. Dao sam gas i pojurio kući. Čim sam ušao, otrčao sam uz stepenice i izvukao telefon iz ranca. Zatvorio sam i zaključao vrata.

Spustio sam pantalone i napolje je iskočio moj kurac, otečen i debeo. Nisam imao slike na profilu, ali je aplikacija omogućavala razmenu slika i snimaka preko privatnih poruka. Uslikao sam jednu sliku samog kurca, a zatim, obmotavši je rukom, drugu. Nisam ni malo oklevao, odmah sam joj poslao. Bio sam toliko nervozan te večeri da sam ceo drhtao.

„Želim to u sebi“, pisalo je u poruci od Udovice33. Uz poruku je bila prikačena slika njenih crnih čipkastih gaćica rastegnutih preko njene velike, široke zadnjice. Slika nije bila najbolje urađena ali bez obzira na lošiji kvalitet ja sam poludeo!!

„Kad god budeš spremna“, odgovorio sam porukom i smestio se sa široko raširenim nogama i tvrdim kurcem u ruci. Nije bilo mnogo kuckanja te večeri, ali sam doživeo jedan od snažnijih orgazama u životu.

**

To naše dopisivanje je trajalo nekoliko dana. Poruke su postajale sve pikantnije i sočnije. Nisam mogao više da izdržim. Kasno te srede uveče, telefon mi je ponovo zazvonio. Još jedna poruka. „Imam 59 godina. Šta misliš o tome?“

„Mislim da su to predivne godine. Ja imam 21 godinu“, odgovorio sam porukom, iako je ta informacija stajala na mom profilu.

„Jesi li siguran da tako mlad znaš šta želiš?“

„Definitivno!“ Prsti su mi leteli po ekranu telefona. „Želim tebe Udovice.“

„Dušo dovoljno sam stara da ti budem majka.“

Na trenutak sam zastao da razmislim. Zašto bi komplikovala stvari ovakvim pitanjima? Da li je ona zapravo ipak nesigurna u sebe? Možda ona i nije toliko iskusna u svemu tome kao što sam stekao utisak. Ali znala je da me neće odbaciti. Bilo je prilično jasno koliko sam napaljen. Zapravo, što sam više razmišljao o njenoj poslednjoj poruci, to sam se više napaljivao.

„Moja majka nema guzu kao što je tvoja“, otkucao sam. „Da ima, bila bi u velikoj nevolji.“ – stavio sam nekoliko emotikona koji se cerekaju. „Bila bi to srećna majka.“ Spustio sam ruku na kurac da ga prdrkam pre nego sam završio poruku sa: „Toliko te želim.“ Da bih dokazao, snimio sam kratak video kurca koji pulsira u mojoj ruci i poslao joj.

Trebalo je manje od minuta da odgovori. A kada je to učinila, celo telo mi se trznulo, a vilica mi je pala. Njena poruka je bila adresa. Ali, adresa koju sam dobro poznavao. Vrlo dobro. Adresa na kojoj sam boravio mnogo puta u svom životu. Vreme se zamrzlo i zurio sam u telefon. Još jedna poruka se pojavila na ekranu: „ODMAH!“

Stomak mi se zgrčio, u glavi vrtoglavica. Adrenalin mi je strujao telom. Sve što sam napisao bilo je: „Stižem!“ Vozio sam brzo kroz mračne ulice, još uvek nesiguran da li radim pravu stvar. Sakrivši telefon u džep, stajao sam na klimavim nogama pred bakinim vratima. Moj kurac je zatezao prednji deo trenerke. Osećao sam se kao da ću upasti u mračnu, duboku rupu dok sam pritiskao zvono.

Plafonska lampa se upalila i ja sam počeo da se znojim. Vrata su se polako otvorila. Baka je stajala sa druge strane, umotana u predivan mekan kućni ogrtač koji nikada nisam video na njoj. Nekoliko trenutaka smo se ćutke gledali. „Jovane“, konačno je rekla baka, stežući pojas ogrtača. „Šta ti radiš ovde u ovo doba?“

Vilica mi se pomerala, ali nisam mogao da govorim.

Kraj 1 dela.