Moja sestra Milica ima ogromne sise. Verovatno je na to uticala i njena težina, pošto ima dobrih 100 kilograma. Milica ima 22 godine i oduvek je bila debela. Ja sam njen stariji brat Darko, doduše svega 18 meseci sam stariji. Pošto je Milica prepametna ultra inteligentna devojka, preskočila je jedan razred, tako da smo od petog razreda pa nadalje bili u istom razredu. Milica ima prelepe smeđe oči uz okruglo lice. Svetlosmeđa kosa, tanke obrve, nežne pegice. Pošto su škole mesta gde deca zadirkuju drugu decu, bila je velika meta.
Što se mene tiče, ja sam sušta suprotnost. Visok sam 185cm, napucan, redovan na treninzima i u teretani. Uvek sam bio krupan, mišićav i veoma zaštitnički nastrojen prema Milici. Bila joj je potrebna zaštita jer je bila najljubaznija, najfinija osoba ikada, i prosto nije znala da se brani, nije imala srca da opsuje a kamoli nešto više od toga.
Da, moja sestra je velika, ali je preslatka. Za mene lično – najslađa devojka koju sam ikada video. Jedini put kada je imala loše reči o nekome bilo je kada sam bio zainteresovan za jednu devojku tokom srednje škole. Znala je određene detalje o dotičnoj i tada sam prvi put čuo Milicu da opsuje, nazvala ju je kučkom… verovao samjoj. To je bio odnos koji smo imali: potpuno poverenje jedno u drugo. Ne bih je menjao ni za koga na svetu.
Međutim, to je imalo i svoje loše strane, pre svega u tome što sam bio previše zaštitnički nastrojen. Bio sam strogo selektivan u pogledu momaka sa kojima je izlazila. Doduše, ona nije bila popularna devojka, i nije često izlazila sa momcima, ali povremeno bi se desilo. Momci koji su želeli da izađu sa njom spadali su u dve kategorije: oni koji su očajnički tražili društvo i prepoznali njenu toplinu i oni koji su se jednostavno osećali da je kao debeljuca laka meta za njihovo osvajanje.
Bilo je izuzetno malo onih iz prve kategorije. Skloni su bili stidljivosti i/ili društvenoj nesposobnosti, pa sam je savetovao da ne izlazi sa njima. Sve u svemu, mnogo toga smo radili zajedno. Između ostalog, na veliku maturu odlučili smo da idemo kao par. Ponavljam, nije da se hvalim, ali mogao sam lako izabrati bilo koju devojku iz škole. Ali nisam hteo da dozvolim da moja divna, predobra sestra ostane kod kuće.
Osmeh na njenom licu kada sam je pozvao da ide na maturu sa mnom bio je vredan svakog razočaranja koje sam možda osećao zbog propuštenog seksa posle mature sa punoletnim kurvicama. Bacila se na traženje haljine, cipela, torbice… i matura je zapravo bila prijatna. Obožavao sam način na koji je njeno lice zračilo. Bila je vesela, rumena, plesala je i pevala uz mene. Pustio sam je da vodi razgovor jer je znala sve o svemu.
Ja sam uveliko trenirao fudbal i ona nikada nije propustila utakmicu, čak me je i često čekala posle treninga da me zagrli i pohvali. Iznenađujuće je bilo to što je ona zaista duboko razumela igru i klub za koji sam želeo da igram. Tako da je čak pričala i o fudbalu na maturi što me je dodatno oduševilo. Živeo sam sa njom praktično ceo život, a ne da mi nije dosadila, nego sam želeo još.
Ples sa njom je bio zabavan. Čak je bilo i uzbudljivo na onaj čudan način. Iako je velika, ona je veoma okrektna i fleksibilna i bilo je kao da lebdimo dok smo plesali. Ponekada bi nam se pogledi sreli i ja bih se zacrveneo, što uopšte nije biko karakteristično za mene. Uvek sam bio dominantan i samouveren sa devojkama… ali pored nje, ja bih se posramio.
Nekoliko mojih drugarica ju je pozvalo da igra i sa njima. Bila je zbunjena jer su te devojke bile popularne ali Milica je sa osmehom prihvatila, a ja sam bio srećan što ju je neko drugi zamolio da igra sa njima. Tada sam se bacio na ples sa jednom plavušom iz trećeg odeljenja koja mi je neretko slala perverzne poruke, iako se lično nismo poznavali osim iz viđenja.
Šaputala mi je ne baš suptilne predloge… rekla mi da ostavim sestru i odvedem je negde napolje, gde god, samo da mi ga makar popuši pre nego se vratimo nazad na ples. Nikada ne bih ostavio sestru, ma ni za šta na svetu. Tako da sam odbio plavušu i vratio se pored sestre da je zagrlim, poljubim i da nastavimo da plešemo i pevamo.
**
Početak fakulteta doneo je mnoge promene. Imao sam punu stipendiju, mogučnost da vanredno polažem ispite da bih mogao igrati fudbal. Milica je praktično mogla da bira fakultet po želji, uslove, sve što je želela. Bio sam više nego srećan kada je odabrala faks u istom gradu gde sam i ja upisao. Pored zadovoljstva što je bila u blizini, znao sam da će mi pomoći oko nekih ispita, čisto da ne padnem godinu ali da mogu da se koncentrišem na karijeru.
U prvoj godini fakulteta, bila je u studentskom domu. Milica je bila stidljiva u novom okruženju i nije stekla mnogo prijatelja. Jedna promena u odnosu na srednju školu bila je da nije trpela nikakvo otvoreno uznemiravanje zbog svoje težine. To ne znači da je bilo lako, ali ipak više nije dala na sebe. Milica je malo izlazila. Trudila se da izbegne ološ koji vreba mlade žene kada dođu na fakultet. Mislim da je bila prilično usamljena, pa je zaista posvetila svu svoju energiju učenju.
**
Nisam siguran kada sam počeo da razvijam jača i drugačija osećanja prema njoj. Oduvek sam znao da me je uzbuđivala kada smo u bliskom kontaktu, kao što je ples. To je bilo samo delimično fizičko, više emotivno. Fascinacija njenim znanjem? Nisam siguran, ali sam se uvek osećao dobro u njenom prisustvu. Uživao sam da budem sa njom. Dodirivanje i grljenje je bio veliki bonus koji nikada nismo propustili.
Posle prve godine fakulteta, odlučili smo da nađemo neke letnje poslove. Uz taj džeparac i malu pomoć roditelja, konačno smo ostvarili ono što smo cele te prvee godine studiranja želeli – da iznajmimo mali stan sa dve spavaće sobe. Sećam se te večeri kada smo pronašli sjajan stan u blizini fakulteta, bili smo toliko srećni da smo se zagrlili i dugo nismo puštali. Mislim da je Milica malo i zaplakala ali je pokušala to da sakrije.
Pošto smo živeli zajedno kod kuće, nije bilo previše teško prilagoditi se novom stanu i životu.Takođe, ono što je bilo veoma drugačije jeste to što roditelji nisu bili u blizini. Kao tradicionalni i veoma stroku ljudi, kod kuće su se znala striktna pravila o svemu. Sada smo konačno mogli biti mnogo opušteniji, kako u načinu na koji smo komunicirali, tako i u izboru odeće.
Naravno, delili smo malo kupatilo. Nisu retke situacije kada bi sretali jedno drugo u polu golim izdanjima, i to je postalo nešto na šta smo se morali navići. Izlazak iz kupatila samo u peškiru bio je uobičajen događaj. Veoma sam cenio ovaj vizuelni bonus, iako nikada nisam pokušao da ga iskoristim. Ipak, peškir koji bi jedva pokrivao njene intimne delove, izazvao bi osmeh na mom licu.
Kada smo imali slobodnog vremena, uživali smo u video igrama, serijama i filmovima… ili samo razgovarajući. Priznajem da je ona najviše pričala, tako da sam jednostavno uživao u njenim predavanjima. Teško je opisati sa kakvom energijom bi umela da mi priča, da li o istoriji, umetnosti, književnosti… A pošto bi me uhvatila za ruku da naglasi neku poentu, bilo je i fizičkog kontakta što mi je prijalo.
**
Naredne tri godine su prošle prilično brzo. Povezali smo se na takav način da smo funkcionisali kao bračni par u platonskoj vezi. Volela je da nam kuva, ja bih pomagao oko sređivanja, gajbe, išao u nabavku, pričali bismo o tome gde bi išli na klopu i slično. Ali došlo je tada vreme da polako krene svako na svoju stranu. Ona da se zaposli, ja da pokušam da napravim nešto od karijere.
„Ali ja bih sa tobom i dalje…“ – rekla je odlučno.
„Lepo nam je, uživamo… ali vreme je seko. Treba da nađeš nekoga i da se osamostališ.“
Taj predlog joj se nimalo nije dopao. Prvi put sam je video tako ljutu posle dugo vremena. „Ja… ja želim da ostanem blizu tebe.“
„Milice, pričali smo o ovome. Koliko god da mi je teško da se rastajemo, potrebno je. Naći ćeš dobrog momka…“
„Neću naći boljeg momka od tebe.“
„Ma pričam o dečku Milice, mužu…“
„Nemoj da se lažemo… Nikada neću imati priliku da upoznam nekoga osim ako nemam tvoju punu podršku.“
To me je malo zbunilo. Nije odbacila mogučnost pronalaženja dečka, ljubavi, muža… ali kao da je tražila moju pomoć da ga pronađe. Raznežio sam se. Obgrlio sam njeno krupno mekano telo i nisam je puštao. „Volim te i želim samo najbolje za tebe. U redu seko, ostajemo zajedno. Ali moramo pronaći veći stan. Pošteno?“
**
Dobila je posao u policijskoj/forenzičkoj laboratoriji, a usput je dovršavala ispite za master i doktorat. Kriminalistika i genetika su je interesovali oduvek, tako da je spojila obe stvari. Radila je posao koji je želela, imala je mir u laboratoriji, najbolju opremu, mogla je da se razvija i radi na sebi. Sa druge strane, ja sam bio veoma srećan što sam prihvatio njen predlog da živimo i dalje zajedno. Iznajmili smo trosoban stan i nastavili da uživamo u međusobnom društvu.
Seksualne teme nisu bile nešto čime smo se bavili. Znao sam da je devica, naravno, ali sam bio prilično siguran da je redovno masturbirala. Ja nikada nisam dovodio devojke u stan. Uvek bismo odsedali ili u hotelu ili kod nje. Kada sam putovao sa klubom, bilo je lakše.
Ali sve to ne znači da je nisam prepoznao kao ženu. Kako je odrastala, malo se izvukla i masa na telu odlazila je na prava mesta poput guze, butina, kukova, i naravno sisa. Zračila je specifično sa svojim nevinim licem, naočarima, osmehom, rumenilom i kosom skoro uvek vezanom u rep. Nisam siguran kako da objasnim… Imala je tu auroru oko sebe koja je govorila: „Ja ispunjavam tebe i ti ispunjavaš mene.“ Mi smo dva dela jedne osobe.
Kada kažem da je sijala, to mislim bukvalno. Njena koža je bila tako nežna i glatka, oči tako obećavajuće… Kretala se normalno ali se nesvesno ljihala poput boginje, posebno kada bi nosila lepršave haljine. Nisam otvoreno maštao o njoj, ali sam je svakako primećivao i drhtao načinom na koji je poželjna, privlačna. Uz to, uvek je bila prisna sa mnom. Držali bismo se za ruke i nismo mnogo razmišljali o tome. Imali smo rutinu koju smo volela… a onda, potpuno iznenada, jedan poziv je promenio sve.
Kraj 1 dela
+ Još uvek nema komentara, budite prvi koji će dati svoje mišljenje
Dodajte svoje mišljenje