Nakon što sam razgovarala sa roditeljima, odlučila sam da pošaljem poruke i prijateljima da im javim šta se dogodilo. Većina je samo poslala uobičajene emodžije i standardne „kakvo sranje“ i „brz oporavak“ poruke. To je bio još jedan podsetnik da je srednja škola završena i da većina nas već ide dalje. Svi osim moje najbolje drugarice. Leonora je dokazala zašto sam je smatrala najbližom. Ona je odmah uskočila u auto da dođe.
**
Nekoliko minuta kasnije, Đorđe je otvorio vrata i Leonora je uletela unutra. Ona je malo viša od mene i mnogo krupnija, što ruku na srce i nije toliko teško hah. Ima smeđu kosu neverovatno ravnu i dugu, prekriva joj deo dupeta. Nosila je slatku ružičastu majicu, farmerice i naravno sjajan prsten na ruci. Leonora i ja smo nabavile prstenje nevinosti u isto vreme. Ona je zapravo bila jedan od razloga zašto sam izabrala taj put.
Mnogo smo pričale o tome, kako želimo da budemo dobre, bogobojažljive devojke koje čekaju svoje muževe i kako će to sve učiniti boljim. Uglavnom brzo me je zgrabila i odvukla me u moju spavaću sobu. Nespretno je mahnula Đorđu dok me je vukla uz stepenice.
„Šta se desilo?“ upitala sam čim su se vrata sobe zatvorila. „Jesi dobro?“
Leonora je sela na moj krevet, pažljivo, kao da se plašila da će eksplodirati ispod nje. „Ko je onaj lik?“
„Lik? Koji lik?“
„Onaj tamo lik što mi je otvorio vrata?!“
„Ne razumem. To je Đorđe, mislim poznaješ ga oduvek.“
„DA! Poznajem onog škrbljavog smotanog klinca. Ko je ovo?“
„Da, Đorđe se prilično promenio…“
„Promenio?? Slušaj, tvoj brat je jebeno..“
„Hej! Polako sa tim… on je ipak moj brat.“
„Znam… izvini. Totalno sam… nebitno. Khm, pričaj, šta se desilo bebo?“
„Pala sam sa kreveta“, rekla sam.
„Pihhh… žao mi je. Nadam se da nije ništa ozbiljno.“
„Ma nije… ne znam.“ – tada sam skontala da ima onaj poznati osmeh. „Okeeeej poznajem taj pogled kučko. Pričaj! Ko je lik!“
„Hahahahah… poznaješ me najbolje od svih! Ma onaj moj crkveni hor što sam bila prošle nedelje. Upoznala sam tog jednog dečka i… imali smo preslatki susret i upoznavanje i… joj Katarina.. mislim da je on TAJ!“
Ovaj novi momak – ukrao joj je srce. „Pa ne znam šta bih rekla… baš nekako iznenada, zar ne? Da nije malo…“ – njen pogled bio je opet sumnjiv. „Leonora, šta se tačno desilo?“
Ona je prišla, skinula prsten nevinosti i dala mi ga, uz kratku reč: „Jebiga.“
Oči su mi se širom otvorile. „Čekaj, zajebavaš me!!!???“
„Nažalost ne…“
„Znači vi ste se… Kako je bilo?“ upitala sam znatiželjno.
„Iskreno… nemam pojma. Bilo je okej“, rekla je Leonora, ne gledajući me u oči.
Sa takvom vrstom oduševljenja, pomislila sam da bih verovatno ja trebala da zadržim prsten nevinosti na svom prstu.
***
Đorđe i ja smo proveli narednih nekoliko dana kao rezigniran, matori bračni par. On je kuvao i čistio, gledali smo Netflixove serije i lenčarili po kući. Đorđe je bio potišten zbog svoje bivše devojke. Ja sam bila uznemirena zbog svog zgloba i onoga što sam počela da smatram izdajom svog je najbolje prijateljice. Zajedno smo ušle u sve ovo, ona me je bodrila, čak pomalo i nagovarala… i onda je sela na prvu kitu! Pritom, seks je bio krajnje prosečan koliko mi je rekla.
Kako god, ja i brat smo se baš smarali. Jedva smo i razgovarali. Umesto toga, upali smo u laganu, zajedničku depresiju kao da je duboki, mračni đakuzi ispunjen toplim, klokoćućim suzama. U međuvremenu, tempirana bomba između mojih nogu se sve više približavala eksploziji. Navikla sam na najmanje tri orgazma dnevno. Sada sam provela skoro nedelju dana a da se nisam ni dodirnula!
Konačno, jedne subote ujutru, Đorđe je uleteo kroz vrata moje spavaće sobe, raširio zavese i izvukao me iz kreveta. „Zajebi ovaj život! Idemo u avanturu!“ Iako još uvek nisam bila sposobna za određene stvari levom rukom, uspela sam bar da naučim da se sama oblačim. Gledajući kroz prozor, činilo se da je sunčan dan, pa sam obukla tamni šorc i limeta zelenu majicu. Đorđe je bio obučen slično kao i za svoj „sastanak“ sa Sonjom: crvena polo majica i kaki pantalone.
„Idemo na sastanak?“, pitala sam ga uz kikot.
„Ma izlazimo iz ove monotonije“, odgovorio je Đorđe. Htela sam da doručkujem, ali moj brat mi nije dozvolio. „Veruj mi, želećeš da sačuvaš prostor u stomaku“, rekao je. Prošetali smo centrom grada i bilo je zaista prelepo. Jedan od najlepših, najsunčanijih dana u godini. Topao i divan na način koji je teško opisati. Đorđe mi se osmehnuo. Izgledao je tako zgodno na prošaranom suncu. Podigla sam ruku i malo mu namestila mu smeđu kosu.
„Hvala što si me izvukao napolje.“
„Oh ovo je samo početak“, rekao je Đorđe.
„Zašto me to brine?“ upitah razigrano.
„Treba ti ovo, veruj mi“, reče Đorđe, „Nama treba. I da, priznajem, bio sam užasan brat. Ovo je najmanje što mogu da uradim za tebe.“
„Bio si sa njom toliko dugo. Nećeš je preboleti za pet dana. Razumem tvoje ponašanje i emocije.“
„Da… skenjan sam. Ali molim te pomozi mi da razumem – Šta je sa tobom? Znam da si uznemirena zbog zgloba, ali ovo tvoje ponašanje i ta depresija… čini mi se da nije sve do ruke.“
Nisam želela da priznam, ali moj brat je bio u pravu. Zglob me je nervirao, naravno, ali više me nije boleo. Poenta je bila nemogućnost da radim ništa drugo i onda sam počela da razmišljam o iskrenostima, o vezama, obećanjima… mislim, šta je ljubav ako moj brat i Sonja mogu da raskinu za nekoliko sekundi, a moja najboljia prijateljica može da baci sve što joj je bilo sveto posle tri glupa dana?
Ponovo sam čačkala prsten. To obećanje u koje sam bila toliko sigurna delovalo je prazno u kontekstu svega što sam videla. Moja nevinost je trebalo da bude poklon ljubavi mog života. Ali poslednja nedelja mi je pokazala da nemam pojma kako da ikada identifikujem tu osobu ili, čak i da jesam, da znam da će uvek osećati isto prema meni. Pitanje je izbilo tako brzo da sam se čak i ja iznenadila kada je iskočilo.
„Da li voliš seks?“ upitala sam brata. Đorđe se zagrcnuo u sladoledu koji je lizao i lice mu je poprimilo nijansu ružičaste. Gledao je okolo ali nije bilo gužve oko nas. „Ti i Sonja ste to radili, rekao si mi. Kako je bilo?“
Ćutao je i naredna dva minuta, kada mi je prišao i šapnuo: „Ne znam da li bi trebalo da pričam o tome sa tobom“, rekao je Đorđe.
„Leonora se odrekla svog prstena“, rekla sam. „Upoznala je nekog tipa i pretpostavljam da su oni, ne znam. Navelo me je na razmišljanje koliko ovaj jebeni prsten zapravo ima smisla, to je sve.“
„Prsten? Slušaj, prsten ima itekako smisla“, rekao je Đorđe vedro. „Vidi, samo zato što je tvoja prijateljica prekršila svoje obećanje ne znači da je tvoje manje važno. To je nešto što je vezano isključivo za tebe, razumeš? Ne za druge ljude.“
„Ali ako je tako, što ti nisi čekao?“
„Pa ja… nisam.“
„I ne žališ?“
Đorđe me je iznenadio ispustivši dug, produženi uzdah. „Ne znam… Možda?“
Ne bih mogla biti više šokirana da je priznao da prodaje ilegalno stečene, ugrožene kornjače! Kao što sam rekla, Đorđe i ja smo se mnogo poveravali jedno drugom. Pogotovo kada smo oboje živeli kod kuće. Rekao mi je, direktno, kada su on i Sonja imali taj prvi put. Ali tada nije ulazio u detalje, mada sam kroz njegove reakcije i ponašanje tog dana mislila da je bilo božanstveno.
„Ma ne kažem da je bilo loše. Seks sa Sonjom je bio super. Zaista. Međutim, kada se osvrnem? Voleo bih da je prvi put bio sa nekom drugom. Sa nekom kojoj bih mogao da verujem. Znaš ono, uzajamna ljubav… ovo očigledno nije bilo to.“
„Ali kako si mogao znati da je Sonja tvoja srodna duša? Sigurna sam da Leonora i njen taj sadašnji momak misle da imaju nešto posebno.“
„U pravu si… možda to nikada ne možeš znati“, rekao je Đorđe.
Oboje smo se nasmejali. Prošetali smo potom nekim meni nepoznatim ulicama a onda je Đorđe otvorio nešto što je izgledalo kao slučajna staklena vrata i uveo me unutra. Tada sam prepoznala mesto. Bili smo na pijaci. Moji roditelji su nas tamo vodili kao decu, ali sve čega sam se sećala bila je beskrajna gužva i guranje. Sada, međutim, kao odrasla osoba, videla sam da me je brat odveo u gotovo beskonačnu zemlju čudesa.
Šetali smo gore-dole, svaka tezga je bila zavodljivija od prethodne. Ovo je bilo kao tržni centar a ne ona smrdljiva pijaca koje sam se sećala. Bio je to svet fantazije svake kuhinje za koju sam ikada čula. I sve je izgledalo i mirisalo neverovatno. „Šta želiš da ručkaš?“ upita Đorđe. Mogao je da me zamoli da mu objasnim pitagorinu teoremu na francuskom i bilo bi mi lakše. Sve je izgledalo tako dobro.
Moj brat me je iznenadio kada me je poveo za zdravu ruku i poseo na jedno zanimljivo mesto. Sendviči koje su pravili tamo izgledali su fenomenalno! Ja sam uzela sa rolovanim batakom a on neki specijalitet sendvič od ćurkinog filea. Đorđe mi je dozvolio da zagrizem njegov i bila sam jebeno oduševljena. Jedan mali zalogaj bio je dovoljan da viknem: „JEBOTE!“ Đorđe se ozario.
Osećali smo se kao kraljevi sveta. Bila mi je potrebna samo jedna stvar da bi ovo bilo savršeno. „Đorđe? Ja bih htela tvoj sendvič?“
„Hmm? Moj.. sendvič?“
„Tvoj sendvič je taaaako dobar.“
„Ali imaš svoj.“
„Znam, ali tvoj je bolji.“
„Daj mi onda tvoj.“ Smeškali smo se, zamenili sendviče i nastavili da mljackamo.
Dok smo jeli zajedno, glupavo se smeškajući jedno drugom preko stola, shvatila sam da je osećaj kao da smo na sastanku. Naravno, ne pravi sastanak, već nešto što je u suštini bilo kao sastanak na sve načine koji su ga definisali. Moj brat je platio klopu i privukao mi stolicu. Vodili smo prijatan razgovor. Ovo je bilo lepo. Zaista lepo. I još jednom sam se pitala šta Sonja, dođavola, želi a da to nije moj duhoviti, zgodni, šarmantni brat?
Usledila je divna šetnja gradom, smejanje, glupiranje, i još jedan veliki sladoled. Sve vreme, prvi put otkako se to dogodilo, potpuno sam zaboravila na glupi zglob. Prosto sam provela dan sa bratom i uživala u njemu. Đorđe me je sve vreme nakon pijace držao za ruku, kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Na kraju smo ipak bili iscrpljeni od silnih šetnji i ušli smo u bus za kući.
Kada smo se ukrcali u bus, dala sam kondukteru kartu i on je primetio moj gips. „Kako ste se povredili gospođice?“ upitao je. Bio je to stariji gospodin sa belim brkovima i prijateljskim osmehom. „Znam! Borili ste se sa divljim životinjama?“
nasmejala sam se. „Manje-više. Zapravo, moj brat je pokušao da me poljubi, a ja sam slomila zglob pokušavajući da pobegnem.“
„Nisam to uradio!“ – viknuo je Đorđe. „To se nije desilo, kunem vam se.“
Konduktor se nasmejao i okrenuo. Pronašli smo slobodno mesto blizu zadnjeg dela i seli. Smestila sam se pored brata. Obgrlio me je rukom i polako mi je milovao kosu. „Seko, ako budeš stalno govorila ljudima da sam pokušao da te poljubim, neko će ti na kraju poverovati. A onda ćemo oboje biti u velikoj nevolji.“
„Samo se malo šalim“, rekla sam, smirujući brata. „Znam da nisi neko seksualno čudovište opsednuto incestom. Zapravo, mislim da si pomalo sjajan. Neka će biti presrećna što te ima za dečka. Ne znam ko je ona, ali već sam ljubomorna.“
Nagnula sam se i poljubila brata u obraz. Na trenutak, naši pogledi su se sreli. Đorđeve oči su bile tako pune života i radosti. Opijajuće. Ipak, brzo se okrenuo. Skinuo je ruku sa mene i telo mu se ukočilo. Na trenutak sam se zabrinula da sam napravila užasnu grešku. „Bilo mi je savršeno danas“, rekla sam, iznenađena koliko sam tužno zvučala.
„Danas je bilo neverovatno“, rekao je Đorđe, ali je pažnju skrenuo na prozor.
Kada smo stigli kući, otišla sam pravo u svoju sobu. Bila sam iscrpljena. Zglob me je opet boleo. Osećala sam kao da sam upropastila naš savršen dan. Popela sam se u krevet, preko pokrivača i zatvorila oči. Ali san se nije pojavljivao. Sve o čemu sam mogla da razmišljam bila je druga stvar koju sam uspela da ignorišem celog dana. Kao da me je čekala sve ovo vreme, kamuflirana, ovde u mojoj spavaćoj sobi. Lupala je, uporno. Kao glad, ali mnogo sveobuhvatnija. I još gore, znala sam da nemam načina da je utolim.
Instinktivno sam izvadila telefon i pronašla svoj omiljeni sajt. Pokušala sam… jebeno sam pokušala, zaista jesam. Ali uprkos mojoj beskrajnoj potrebi, bila sam bespomoćna sa levom rukom. Totalno bespomoćna… nemam nikakvu motoriku sa njom, više sam se nervirala nego uzbuđivala. Očajnički sam tražila po sobi nešto što bih mogla da upotrebim da se oslobodim. Padale su mi na pamet smešne ideje, ali ništa na osnovu čega bih zapravo mogla da delujem.
Onda, kao da je moj um odlučio da me muči, pomislila sam na Đorđa. Ne znam zašto su te dve stvari (seks, moj brat) pale na pamet istovremeno, ali sada nisam mogla da mislim ni na šta drugo. Legla sam, zadihana, pokušavajući da mislim na bilo šta drugo. Naš sastanak tog dana je bio tako neverovatan. Znam da zvuči glupo, ali to je bilo više od avanture u gradu. Hrana. Prizori. Njegova blizina. Način na koji se svaki put kada bi me pogledao, osmehnuo. Snaga njegovih ruku dok me je grlio. Njegov veseli smeh i njegovo brižno šaptanje.
Bila sam na ovoj čudnoj, preemotivnoj raskrsnici. Moje telo je bilo fiksirano na olakšanje. Moj mozak nije mogao da prestane da misli na mog brata. Dve stvari su se sudarile i odjednom nisam mogla da odvojim jednu od druge. Iako je to imalo smisla kao mešanje mlevenog mesa sa šlagom. Legla sam, obuzeta ovom užasnom mešavinom uzbuđenja, opsesije i krivice. A onda sam čula kucanje na vratima.
Kraj 2 dela
[…] Za 2 deo klikni OVDE! […]