Najukusniji je mamin doručak 1. deo

Po njenim uobičajenim navikama znao sam da će moja žena spavati bar do osam sati. Ja? Budim se u šest, hteo ja to ili ne, prosto imao sam biološki budilnik u sebi. Izvukavši se iz neudobnog kreveta, istežem leđa i vrat. Dok silazim niz stepenice, čujem vodu kako teče u kupatilu. Mama je takođe uvek bila ranoranilac i znao sam da se ona tušira. Odlučujem da nam napravim kafu.

Kuhinja se nije promenila otkako sam otišao iz porodične kuće. Prvo zbog fakulteta, zatim zbog zajedničkog života sa devojkom koja mi je ubrzo postala supruga. Nalazim kafu tamo gde je uvek bila. Dok pripremam jaku crnu kafu kakvu mama i ja volimo, vraćam se razmišljanju o svom detinjstvu koju sam proveo u ovoj seoskoj kućici.

Stvari koje sam zaboravio, mirisi, arome, stare uspomene. Između ostalog i miris maminog šampona i gela za tuširanje. Osetim ga otprilike u isto vreme kada čujem da je voda stala. Okrećući se, vidim mamu kako ulazi u kuhinju u svom belom frotirnom ogrtaču a na glavi peškir koji joj je obuhvatio kosu. Noge su joj u izlizanim papučama koje sam joj kupio pre dve godine za rođendan. Smešeći se, uzimam šolju tople kafe i nudim joj.

„Dobro jutro dragi“, kaže ona tiho.

Osmehujem se. „Jeste lepo jutro.“ Raširim ruke prema njoj i sa osmehom prilazi i grli me. Neverovatno je šta nekoliko godina provedenih sa istom ženom može da učini za perspektivu prema drugim ženama. Moja mama je i dalje najlepša žena koju sam ikada video. Njeno lice je toplo uz moj vrat. Njena koža je crvena od tuširanja.

„Drago mi je da ste navratili malo“, kaže ona tiho. „Da li Jelena još uvek spava?“

Klimam glavom. „Da, neće se probuditi još najmanje dva sata. Nije tip koji rano ustaje.“

Mama se smeška i oprezno uzima gutljaj kafe. „Hoćeš svoj omiljeni doručak?“ pita otvarajući vrata ormarića ispred mene da bi iznela namirnice.

„Prošlo je dosta vremena od kada si mi pravila doručak. To bi bilo divno.“

„Nadam se da ne brojiš kalorije?“ pita sa nestašnim osmehom koji sam uvek voleo da vidim na njenom licu.

„Ma jok.“

„Odlično. Ionako si previše smršao ako mene pitaš.“

Smejem se mami dok ona nastavlja da sprema domaće namirnice. Uzimam posudu za mešanje i dodajem joj jaja. Ubrzo se ponovo osećam kao malo dete koje joj pomaže u kuhinji. Ali tada – padaju mi na pamet i drugi trenuci. Ta jutra su bila sasvim drugačija. Barem za mene. Njena navika da se tušira svako jutro izazivalo je zanimljive osećaje u meni. Činjenica da ispod tog ogrtača ima samo gaćice… tada i sada… bilo je nešto što je počelo prilično rano da me fascinira.

Povremeni pokreti kada bi joj se ogrtač razdvojio i prikazao stranu njene dojke izazivali su komešanje u mom telu. Sećam se jednog jutra kada je otvorila frižider i nagnula se da uzme mleko kada sam prvi put video njenu bradavicu. Prelepo ružičasto dugmence. Još uvek mogu da se setim tog prizora. Gledam je kako se kreće po kuhinji i sa setom se sećam tih jutara.

A kada sam ušao u zrelije godine ti prizori bi veoma brzo izazvali divlju erekciju. Izvinio bih se i udaljio na par minuta da se olakšam. Nije trajalo dugo jer bih bio toliko uzbuđen. Gledam kako joj se kukovi tresu dok meša kajganu u činiji. Izgleda kao trbušna plesačica. Šakira bi pozavidela da može da se pomera ovako dobro.

Viljuška se iznenada zaustavlja. Podižem pogled i vidim je kako me gleda. Spor osmeh i blago odmahivanje glavom pokazuju da sam uhvaćen. „Momci će uvek biti momci, zar ne?“ pita uz kikot. „Pretpostavljala sam da će te bračni život promeniti u načinu na koji gledaš u mene.“

„Nemam pojma o čemu pričaš mama.“

Zastaje, okreće se i stavlja ruku na struk. „Nikada nisi bio dobar lažov. Kad si bio tinejdžer, gledao si me kao da sam Merlin Monro. Pomilila sam da će ti žena koja se.. brine o tebi… pomoći da shvatiš da nisam nikakva zvezda sa velikog ekrana, već samo debeloguza matorka.“ Ona odmahuje glavom i vraća se mešanju.

Uz osmeh, prilazim joj i stavljam ruke na njene kukove. Volim kako se njišu pola sekunde pre nego što zastanu. Primećujem činjenicu da su prilično širi od Jeleninih. Mama okreće glavu da me pogleda zbunjeno. „Želiš nešto da mi kažeš?“

„Još uvek si najlepša žena na svetu.“ – kažem joj iskreno.

Mama se na to blago nasmeje. „Volela bih da je tvoj otac tako mislio… a danas i tvoj očuh. Stalno me tera da smršam, kaže da sam se zapustila. Zamisli, jedno veče mi je rekao da mi zadnjica postaje prevelika.“ Ona se kikoće i trese kukove u mojim rukama. Primećujem koliko je topla i mekana kroz ogrtač.

Primećujem i nešto drugo. Ne osećam linije njenih gaćica. Prestaje da meša i ponovo me gleda. „Je li sine, ti planiraš da se držiš za moje dupe celo jutro?“

„Vidi je… nisam te video toliko dugo a ti mrzovoljna. To što moj očuh nema pojma šta priča, to je njegov problem“, kažem i stežem je snažnije za struk. Zatim se okrećem i sedam iza nje da je gledam kako sprema doručak. Vadi pakovanje malih domaćih kobasica čiji recept je sama izmislila. Sam njihov miris mi tera pljuvačku na usta dok ih valja u tiganju. Onda taj voljeni miris domaćih jaja počinje da ispunjava kuhinju.

Dok se hrana sprema na slaboj vatri, ona prilazi prozoru i odmotava peškir na glavi. Duga tamno crvena masa mokre kose pada kraće nego što se sećam, ali i dalje volim kako izgleda. Naginje se napred i suvim peškirom počinje da suši kosu, a zatim je ponovo uvija u peškir. Naginjem se i okrećem kobasice u tiganju. Njena ruka dodiruje moju na dršci tiganja.

„Ja spremam doručak za tebe mladiću“, kaže ona, podižući obrvu. „Samo zato što si naučio da kuvaš, ne znači da to treba da radiš ovde. Ti si moj sin i moja je obaveza da te nahranim.“

Zajedno se smeškamo ali veoma oprezno jer podvsesno ne želimo da se iko probudi i poremeti ovo naše jutarnje druženje. Sećanja na doručke sa mamom vraćaju mi se u glavu. Mali dodiri o nju, diskretni pogledi i osmesi. Sa obzirom da sam bio jedinac, mama me je svemu naučila u kuhinji. Od jednostavnih stvari poput prženog krompira, pa sve do remek-dela od testenine, mesa, sarmi, punjenih paprika, i drugih domaćih jela.

„Hoćeš mleka?“ pita ona spuštajući čašu.

„Da, hvala.“

Ona me pogleda i opet stavlja ruku na kuk, kao da je ljuta. „Pa donesi sam, ja moram da pazim na doručak.“

„Ha.. opasna si mamice.“ Smejući se, ustajem, uzimam čašu i idem do frižidera. Masno domaće mleko. Dok vadim mleko i povlačim se, mama koristi trenutak da držim frižider otvoren i prilazi da nešto uzme iz njega. Pogledavši dole, primećujem da joj se ogrtač razdvojio i vidim celu jednu stranu njenih grudi. Tamniji pegavi gornji deo, kremasto beli donji deo. Onda se pomera i pojavljuje se taj prelepi ružičasti dugmić.

Duboko udahnem i zadržavam dah želeći da ovaj trenutak traje zauvek. Ponovo shvatam da predugo stoji i podižem glavu, primetivši njen pogled na meni kao i neodoljiv osmeh. „Dosta si video? Ili treba da ostanem duže savijena ovde?“ pita ona. Pogledam dole ka još uvek vidljivoj bradavici, a zatim ponovo ka njoj. „Odgajila sam čudnog sina.“

„Sad sam i čudan?“

„Nije to toliko čudno zapravo. Čitala sam malo o tome… odnos kćeri i oca, mame i sina. Postoje ti neki psihološki trenuci koji nas vežu još od vremena dojenja.“ Ustaje i zatvara ogrtač.

Iako je odrasla na selu među polu pismenim seljacima, okružena domaćim životinjama i njivama, moja majka je uvek bila moderna. Internet je veoma brzo savladala, a čitanje raznih knjiga, posebno iz moderne psihologije, nisu joj bili nepoznanica.

Ne mogu da se setim kada smo mama i ja postali najbolji prijatelji. Možda otprilike u vreme kada sam se prvi put zaljubio u jednu devojku. Zvala se Stanislava i živela je u susednom selu. Mama je primetila moj mrzovoljan izraz lica nakon što je mala Stanislava odbila moju ponudu da je izvedem u disko. Mama mi je objasnila kako da joj priđem drugačije. Dala mi je savete, bodrila me, podizala mi samopouzdanje.

Takođe nas je odvezla u seoski bioskop na taj prvi sastanak, ostavila nas, a zatim se vratila po nas. Ona je ta koja mi je ispričala o svom prvom poljupcu. Ona mi je rekla kako da to bolje uradim. To što je moja mama bila tajna mog uspeha sa devojkama tokom cele srednje škole, krio sam od svojih zavidnih prijatelja. Da, bili su zavidni i tajno zaljubljeni u nju.

Dok seda sa tanjirom preko puta mene, shvatim koliko sam zavisio od te veze sa njom. Ona je moja najbolja prijateljica na celom svetu. Naravno, imam drugove sa kojima mogu da sedim i gledam utakmicu. Da pijem pivo dok pečemo roštilj koje naše žene ne žele da jedemo. Ali niko od njih mi ne znači ono što mi znači ova divna žena koja me je rodila.

Moje oči padaju na veliku porodičnu fotografiju na zidu. Slikana je odmah posle srednje škole, pre nego što sam krenuo na fakultet. Vidim mamu, mog očuha i porodičnog psa kojeg smo tada imali. I vidim sebe. Moja ruka je oko maminog ramena, a drugom držim psa za ogrlicu. Nemački ovčar je želeo da se igra, a ne da sedi i slika se.

Klimam glavom činjenici da je tada imala šminku, a sada je nema, ali… čak i bez nje ona je neverovatno čistog, mladolikog lica. Odjednom mi se pojavi knedla u grlu i znam da gubim kontrolu, emocije me pogađaju. Stavljam viljušku na prazan tanjir, ustajem i obilazim do njene strane ostrva. Posmatra me kako joj prilazim sa čudnim pogledom. Oči joj se šire dok koračam napred, pritiskajući se uz njena leđa grleći je.

„Volim te mama“, kažem veoma tiho.

Grli me oko ruku, a zatim mi ih tapše da mi signalizira da želi da se okrene. Okreće se i stavlja ruke na moja ramena. Odjednom svet ponovo izgleda ispravno iz nekog razloga. Ona se osmehuje, jer kao da je primetila isto. „Neverovatno koliko si lep. Božanstven“ kaže, dok joj ruka sklanja kosu sa očiju. Gest koji je milion puta napravila kada sam bio mlađi da pokaže da misli da mi treba šišanje.

„Ti si najlepša.“ – prilazim i ljubim je tiho uz usne, pokret koji nije bio redak u prošlosti.

„Ali brinem se za tebe. Mnogo. Način na koji jedeš… ili bolje reći . Ne jedeš. Sve te dijete i integralne žitarice koje te tvoja supruga tera da jedeš. Svi pričaju o ljudima koji duže žive na takvoj ishrani, ali svaki put kada se osvrnem čujem da neko danas umire u pedesetim ili šezdesetim godinama. Tvoj deda je živeo 80 godina. Jeo je kekse napravljene od masti, namazane puterom i punjene svinjskom kobasicom svaki dan svog života. Pio je, pušio, a bio je najzdraviji i najsrećniji čovek koga sam ikada poznavala.“

„Od čega je beše deka umro?“ pitam pokušavajući da se setim. Mama tada kreće da se smeška. „Šta je bilo? Koliko se sećam bilo je nešto sa traktorom jel? To nije baš smešno.“

„Ma vijagra.“ – mama se kikotala toliko da je morala da sakrije usta rukom.

„Kakva crna vijagra?“

„Traktor je bio zvanična verzija jel.“ Umirući od smeha, naslonim glavu na mamine dojke i samo se smejem. „Ozbiljno. Mama je rekla da je otišao kod doktora, dobio recept i jurio je po kući kao da opet ima dvadeset. Preminuo je u snu neko vreme nakon seksa. Navodno je tri popio.“ Njena ruka se spušta na moju glavu. „Dođavola, ako postoji dobar način da se ode, ne mogu ni ja da smislim bolji.“

Odmahujući glavom, primećujem joj gole butine odmah ispod mojih ruku. Još uvek sa somehoman licu, pogledam ovu ženu u oči. Ovu ženu koju sam voleo i žudeo veći deo svog života. Taj dugi pogled na njenu bradavicu zamenio je raniji pogled u mom sećanju. Ona se osmehuje kada vidi moje lice. Uvek me je umela čitati kao knjigu.

Kraj 1 dela.